Grupa istraživačica: Holi Noel Šafsma, istraživač-saradnik, Džes Hejns, profesorka primenjene ishrane, Ketrin Volton, docent primenjene ishrane i registrovani dijetetičar i Rafael Džejkob, postdoktorska saradnica sa Odeljenja za porodične odnose i primenjenu ishranu Univerziteta u Gelu, sprovele su studije o porodičnom zdravlju i došle do zaključka o strategijama koje mogu biti od pomoći tokom prazničnih euforija.
One su ponudile tri saveta za koje smatraju da će pomoći svakoj porodici da održi zdrave navike u ishrani, fizičkoj aktivnosti i spavanju, a da pritom uživa u svemu što posebni praznični dani nude.
Obroci kao porodična stvar
Pretrpani rasporedi tokom praznika mogu učiniti da je gotovo nemoguće pronaći vreme za kuvanje i porodični obrok. Međutim, tokom praznične sezone, kada postoji mnogo prilika za grickanje kolačića i slatkiša, ključno je pronaći vreme za bar jedan porodični obrok dnevno.
Ova jednostavna navika pomaže vašoj porodici da održi zdravije prehrambene navike i svima pruža dragocenu priliku da se povežu.
Zapamtite, savetuju naučnice, porodični obrok ne mora biti za vreme večere. Prilagodite se svom prazničnom rasporedu; ako zajednički doručak najbolje funkcioniše, to je odlično.
Uključite celu porodicu, pa i malu decu, u pripremu hrane. Uključivanje dece u pripremu obroka, kao što je mešanje hrane, merenje sastojaka ili čak pomoć u kupovini namirnica, može povećati njihovu verovatnoću da probaju hranu koju sami naprave a koju ranije nisu baš voleli, odnosno može smanjiti njihovu probirljivost u smislu izbora jela.
Obezbedite dovoljno vremena za kretanje ali i igru
Izađite napolje! Deca koja provode više vremena napolju su fizički aktivnija. Provođenje vremena u prirodi takođe podržava razvoj mozga i pomaže najmlađima da se opuste.
Planirajte porodičnu šetnju, idite na klizanje i sankanje; prošetajte do mesta gde se održavaju novogodišnji, praznični događaji, i prošetajte kroz svoj komšiluk da biste uživali u prazničnim dekoracijama. Ove kratke prilike za kretanje se računaju takođe u fizičku aktivnost.
Kada je vreme da uđete nazad u kuću ili stan, i da se zagrejete, napravite plan za vreme provedeno ispred ekrana. Iako može zvučati kao težak podvig tokom školskog raspusta, postavljanje specifičnih ograničenja vremena provedenog ispred ekrana za praznike može pomoći deci da znaju šta da očekuju, što može smanjiti svakodnevne rasprave o ekranima.
Ne jedite dok gledate TV ili ste pred ekranom mobilnog telefona ili tableta. Sklonite uređaje dok jedete.
Postavljanje ograničenja vremena provedenog na ekranu ne znači da ne možete uživati u omiljenim prazničnim filmovima ili serijama. Svrsishodno, vremenski ograničeno korišćenje ekrana ima svoje prednosti.
Zapravo, zajedničko gledanje filmova ili TV emisija povezano je sa mnogim kognitivnim koristima za decu. Postavljanje pitanja „šta ako“ i „zašto“ vezanih za sadržaj može pomoći u razvoju vokabulara i kritičkog razmišljanja.
Uravnotežite proslave sa porodičnim rutinama spavanja
Dobar noćni san može pomoći svima, uključujući i roditelje, da maksimalno iskoriste prazničnu sezonu. Deca sa dovoljno sna prijavljuju manje stresa i hiperaktivnosti, kao i bolje fizičko i mentalno zdravlje.
U zavisnosti od uzrasta, deci i adolescentima je potrebno između osam i 17 sati sna dnevno, dok je odraslima potrebno sedam do devet sati sna. Istraživanja pokazuju da jedno od četvoro dece ne spava dovoljno.
Između praznika, održavanje dosledne rutine odlaska na spavanje može pomoći vašoj deci da se dovoljno naspavaju. Odvojite vreme da se opustite od napornog dana mirnim aktivnostima bez ekrana, kao što je čitanje knjige pre spavanja.
Održavanje dosledne rutine za spavanje takođe može pomoći deci da zaspu kada spavaju van kuće. Deci koja su osetljivija na promene može biti potrebna dodatna bliskost sa roditeljima kako bi se osećala bezbedno i zaspala u novom okruženju.
Članak je objavljen u časopisu The Conversation.
(RTS)