Jedan od najupečatljivijih aspekata istrage bio je to što je sperma tog muškarca poslata u 14 zemalja i dovela do rođenja najmanje 197 dece. Ovo otkriće pružilo je redak uvid u razmere industrije doniranja sperme.
Doniranje sperme omogućava ženama da postanu majke kada to inače ne bi bilo moguće, ako je njihov partner neplodan, ako su u istopolnoj vezi ili ako same žele da budu roditelji.
Zadovoljavanje te potrebe postalo je veliki biznis. Procene govore da će tržište u Evropi do 2033. godine vredeti više od dve milijarde evra, pri čemu je Danska jedan od glavnih izvoznika sperme.
Zašto neki donatori sperme postaju očevi tolikog broja dece, šta je učinilo dansku ili takozvanu „vikinšku spermu“ toliko popularnom i da li ovu industriju treba strože regulisati?
Većina muške sperme nije dovoljno dobra
Zanimljivo je da kvalitet sperme većine muškaraca nije dovoljno dobar da bi postali donor, pošto manje od pet odsto dobrovoljaca zaista ispunjava uslove.
Najpre morate da proizvedete dovoljno sperme u uzorku, odnosno zadovoljavajući broj spermatozoida. Zatim, treba da prođete provere koliko se dobro kreću, kao i kakav oblik imaju.
Sperma se takođe proverava kako bi se osiguralo da može da preživi zamrzavanje i skladištenje u banci sperme.
Vrlo je moguće da muškarac bude potpuno plodan, već ima nekoliko dece, a da i dalje ne bude pogodan kao donor.
Pravila se razlikuju širom sveta, ali u brojnim zemljama moraju biti i relativno mladi – do 45 godina, bez infekcija poput HIV-a i gonoreje, i ne smeju biti nosilac mutacija koje mogu izazvati genetska oboljenja poput cistične fibroze, spinalne mišićne atrofije i srpaste anemije.
Sve to znači da je krug ljudi koji na kraju postanu donori sperme mali. Zbog toga se u mnogim zemljama sperma uvozi. Primera radi, u Velikoj Britaniji se polovina sperme uvozi.
Ali biologija znači da mali broj donora može da dobije ogroman broj dece. Potreban je samo jedan spermatozoid da oplodi jajnu ćeliju, a u svakoj ejakulaciji ima desetine miliona spermatozoida.
Muškarci dolaze u kliniku jednom ili dva puta nedeljno tokom perioda doniranja, koje može trajati mesecima.
Sara Norkros, direktorka humanitarne organizacije „Progress Educational Trust“ koja se bavi plodnošću i genomikom, rekla je da nestašica donorske sperme čini ovu robu „dragocenom“ i da „banke sperme i klinike za plodnost maksimalno koriste dostupne donore kako bi zadovoljile potražnju“.
Neka sperma je popularnija
Iz tog malog kruga donatora, sperma nekih muškaraca jednostavno je popularnija od drugih. Donori se ne biraju nasumično. Proces je sličan surovoj realnosti aplikacija za upoznavanje, gde neki muškarci dobijaju mnogo više „poklapanja“ od drugih.
U zavisnosti od banke sperme, možete pregledati fotografije, poslušati njihov glas, saznati čime se bave (da li su inženjeri ili umetnici) i proveriti njihovu visinu, težinu i druge podatke.
„Ako se zovu Sven, imaju plavu kosu, visoki su 193 centimetara, sportisti su, sviraju violinu i govore sedam jezika – jasno je da je to mnogo privlačnije od donora koji izgleda kao ja. Na kraju, ljudi bukvalno ‘svajpuju levo i desno’ kada je u pitanju izbor donora“, kaže za Bi-Bi-Si, stručnjak za mušku plodnost, profesor Alan Pejsi, koji je ranije vodio banku sperme u Šefildu.
Kako je vikinška sperma osvojila svet
Danska je dom nekih od najvećih banaka sperme na svetu i stekla je reputaciju proizvođača „vikinških beba“.
Ole Šu, 71-godišnji osnivač banke sperme “Kryos International”, gde jedna bočica od 0,5 milimetara sperme košta od 100 evra do više od 1.000 evra, kaže da je kultura doniranja sperme u Danskoj veoma drugačija nego u drugim zemljama.
„Stanovništvo je kao jedna velika porodica. Manje je tabua oko ovih pitanja, a mi smo altruističan narod – mnogi donatori sperme takođe daju krv“, kaže Šu.
To je, prema njegovim rečima, omogućilo Danskoj da postane „jedan od retkih izvoznika sperme“.
Ali on tvrdi da je danska sperma popularna i zbog genetike. Za Bi-Bi-Si je istakao da su danski „geni za plave oči i plavu kosu“ recesivne osobine, što znači da moraju doći od oba roditelja da bi se ispoljile kod deteta.
Kao rezultat toga, osobine majke, poput tamne kose, „mogu biti dominantne kod deteta“, objašnjava Šu.
Kaže i da potražnja za donorskom spermom uglavnom dolazi od „samih, visokoobrazovanih žena u tridesetim godinama“, koje sada čine 60 odsto zahteva.
Sperma preko granica
Jedan aspekt istrage o donorima sperme objavljene ranije ove nedelje bio je način na koji je sperma jednog muškarca prikupljena u Evropskoj banci sperme u Danskoj, a zatim poslata u 67 klinika za plodnost u 14 zemalja.
Države imaju sopstvena pravila o tome koliko puta se sperma jednog muškarca može koristiti. Ponekad je to vezano za ukupan broj dece, dok druge zemlje ograničavaju broj majki (tako da svaka porodica može imati koliko želi međusobno povezane dece).
Prvobitni razlog za ta ograničenja bio je da se izbegne da polubraća i polusestre, koji ne znaju da su u srodstvu, stupe u vezu i dobiju decu. Ali ništa ne sprečava da se sperma istog donora koristi u Italiji i Španiji, pa zatim u Holandiji i Belgiji, sve dok se poštuju pravila u svakoj zemlji.
To stvara okolnosti u kojima donor sperme može legalno da postane otac velikog broja dece, iako sam muškarac često uopšte ne zna za to.
„Mnogi primaoci, ali i donori, nisu svesni da se sperma jednog donora može zakonito koristiti u mnogo različitih zemalja – to bi trebalo jasnije objasniti“, kaže Sara Norkros, koja smatra da bi bilo „razumno“ smanjiti broj dece koje jedan donor može imati.
Kao odgovor na istragu o donoru sperme koji je preneo gen zbog kojeg je kod neke od 197 dece koje je dobio došlo do raka, zvaničnici u Belgiji pozvali su Evropsku komisiju da uspostavi registar donora sperme na nivou cele Evrope kako bi se pratio promet sperme preko granica.
Zamenik belgijskog premijera Frank Vandenbruk rekao je da industrija liči na „Divlji zapad“ i da je „prvobitna misija pružanja mogućnosti ljudima da imaju porodicu ustupila mesto pravom biznisu plodnosti“.
Evropsko društvo za humanu reprodukciju i embriologiju takođe je predložilo ograničenje od 50 porodica po donoru u celoj EU. Takav sistem bi i dalje omogućio da sperma jednog donora dovede do rođenja više od 100 dece, ako porodice žele dvoje ili više dece.
Izražena je zabrinutost zbog uticaja na decu začetu putem doniranja sperme. Neka će biti zadovoljna, dok druga mogu biti duboko uznemirena dvostrukim otkrićem da su začeta donorskom spermom i da imaju stotine polubraće i polusestara.
Isto važi i za donore, koji često nemaju pojma da se njihova sperma tako široko koristi.
Ovi rizici su dodatno pojačani lako dostupnim DNK testovima porekla i društvenim mrežama, gde ljudi mogu tražiti svoju decu, braću, sestre ili donora. U Velikoj Britaniji anonimnost donora sperme više ne postoji i postoji zvaničan proces putem kojeg deca mogu saznati identitet svog biološkog oca.
Gospodin Šu iz “Kryos”-a tvrdi da bi veća ograničenja u doniranju sperme samo navela porodice da se „okrenu privatnom, potpuno neregulisanom tržištu“.
(RTS)