Nemački kancelar Fridrih Merc smatra da bi regulacija društvenih mreža mogla da pomogne u sprečavanju „deficita ličnosti i problema u socijalnom ponašanju mladih“. Španski premijer Pedro Sančez želi da zaštiti decu od „digitalnog Divljeg zapada“. Francuski predsednik Emanuel Makron insistira da „emocije naše dece i tinejdžera nisu na prodaju, niti smeju biti predmet manipulacije“.
Iako nijedna evropska zemlja još nije u potpunosti uvela zabranu društvenih mreža za decu, namera je jasna – a procesi uvođenja zabrane u toku. Norveška, Grčka, Velika Britanija, Danska, Italija i Holandija su među brojnim evropskim državama koje razmatraju neki oblik zabrane. Ujedno se i Evropska unija sve više okreće podršci takvoj politici.
Mnoge vlade verovatno će se osloniti na iskustvo Australije koja je u decembru prva na svetu uvela zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Ta politika oslanja se na nadzor samih kompanija društvenih mreža. Platforme kao što su Fejsbuk, Instagram, Snepčet, Tik-tok, Iks, Jutjub i Redit – koji je podneo tužbu protiv zabrane – sada imaju starosna ograničenja, dok onlajn-igre i aplikacije za dopisivanje poput Votsapa nisu obuhvaćene zabranom.
Šefica australijske Komisije za elektronsku bezbednost, Džuli Inman Grant, prošlog meseca je izvestila da su kompanije koje stoje iza društvenih mreža „u prvoj polovini decembra uklonile pristup za oko 4,7 miliona naloga dece mlađe od 16 godina“. Dojče veleu ipak, nakon upita, nisu dostavljeni noviji podaci.
Udarne brojke ne govore celu priču
Tama Liver, profesor internet studija na Univerzitetu Kertin u Pertu, izjavio je za Dojče vele da te impresivne brojke, koje su privukle pažnju mnogih u Evropi, ne moraju nužno da budu odraz kompletne situacije.
„Nemamo detaljnu razradu tog broja, niti znamo koliko ima novih naloga otvoreno u istom periodu – moguće od strane tinejdžera koji se predstavljaju kao stariji“, ukazao je Liver.
On dodaje i da „mnogi mladi od 13 do 15 godina izgleda uspevaju da zaobiđu zabranu, dok su drugi blokirani na nekim platformama, ali na nekima nisu.“ Takvu procenu potvrđuju i izveštaji medija, ali drugi stručnjaci.
„Na tehničkom nivou, ograničenja i nepreciznost pokušaja verifikacije starosti putem selfija i drugih alata bili su uglavnom nepouzdani“, podseća Liver.
Da li druge zemlje prebrzo slede Australiju?
Talas evropskih, ali i zemalja sveta, poput Indije i Malezije – koje žele da slede australijski primer, iznenadio je Suzan Sojer iz najvećeg australijskog centra za istraživanje dečijeg zdravlja „Mardok“.
„Očekivala sam da će postojati mnogo veća opreznost u praćenju rezultata australijske zabrane pre nego što se druge vlade u to uključe“, rekla je za Dojče vele. „Ne znamo kakvi će biti efekti zabrane i moramo to pažljivo da evaluiramo. Vlade ne smeju da misle da su zabrane društvenih mreža čarobno rešenje za taj problem.“
Liver se slaže da bi Evropa za sada trebalo samo da prati razvoj situacije.
„Niko zapravo ne zna šta će ta zabrana da donese i kakvu će razliku da napravi u odnosu na period pre nje, ali znamo sigurno da će proći godine, a ne meseci, pre nego što se eventualno pojavi merljiva kulturna promena – ako se uopšte pojavi. Imalo bi više smisla da druge zemlje sačekaju i vide šta će se dogoditi u Australiji i koje se lekcije mogu izvući, pre nego što požure sa sopstvenim, nepreciznim zakonodavstvom“, rekao je.
Da li je zabrana zbunila tinejdžere?
Istraživanje koje je vodila Sojer, a predstavljeno je senatskom odboru pre uvođenja zabrane, pokazalo je da su deca uzrasta od 10 do 13 godina pokazivala najizraženije negativne posledice korišćenja društvenih mreža – naročito devojčice. Iako u evropskim predlozima starosne granice nisu iste kao u Australiji, ona smatra da će svaka promena biti „spora i postepena“.
„U narednih nekoliko godina sadašnja generacija dece od šest do deset godina, koja još nemaju pristup pametnim telefonima ili društvenim mrežama, biće starija u trenutku kada im roditelji prvi put dozvole pristup mrežama. To će biti promena društvenih normi koja se neće dogoditi preko noći.“
Liver se zalaže za postepeno uvođenje eventualnih zabrana i duži, dublji period konsultacija sa decom.
„Najzbunjenija grupa su oni od 13 do 15 godina, koji su već imali naloge na društvenim mrežama, pa su uklonjeni sa platformi, a zatim će se na njih vratiti kada napune 16 godina“, kaže on. „Imalo bi mnogo više smisla da se pravila uvode postepeno – da mlađi od 13 ne mogu da otvore naloge do 16. godine, ali da oni koji već imaju naloge zadrže pristup. Mislim da mnogi tinejdžeri od 13 do 15 godina osećaju da je zabrana doneta protiv njih, a ne sa njima i u njihovu korist.“
Može li australijski model da funkcioniše u Evropi?
S obzirom na brzinu kojom Evropa napreduje ka zabranama i dosadašnje odsustvo dečijih glasova u raspravi, to bi mogao biti problem.
Međutim, dr Štefan Drajer iz hamburškog Lajbnic instituta za istraživanje medija, rekao je za Dojče vele da, prema njegovom mišljenju, Nemačkoj i Evropi takve zabrane u stvari i nisu potrebne.
On ističe da evropski Zakon o digitalnim uslugama (Digital Services Act), koji je usvojen pre godinu dana, već tretira i reguliše mnoge bezbednosne brige, te da način na koji funkcioniše pravo Evropske unije čini prilično složenim obavezivanje platformi da sprovode nacionalne zabrane. Iako u EU postoje različiti načini za postizanje sličnih ciljeva, taj stručnjak smatra da su podaci i dalje nejasni.
„Pouka za Evropu je upozoravajuća: Australija pokazuje jaz između političkog poziva na odlučnu zabranu i tehničkih i pravnih složenosti njene primene. Verifikacija starosti u velikim razmerama zahteva ili sveobuhvatnu infrastrukturu kontrole, ili probabilističko profilisanje – pri čemu oba pristupa predstavljaju dubok upad u prava svih korisnika. Evropa, sa svojim snažnim okvirima zaštite osnovnih prava i GDPR‑om, suočila bi se sa tim tenzijama još izraženije. Treba da učimo iz poteškoća Australije, a ne da žurimo da ih ponovimo.“
(RTS)