Srpsko vinarstvo poslednjih godina prolazi kroz snažan razvoj, oslanjajući se istovremeno na tradiciju i savremenu proizvodnju. Obeležavanje Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i vinara, simbolično označava početak nove vinogradarske godine, ali i priliku za osvrt na rezultate i planove.
Kako ističe Aleksandar Saša Vinčić iz Saveza vinara i vinogradara Srbije i poznati vinar, običaji koji prate ovaj praznik nose jasnu poruku.
„Odlazak u vinograd, orezivanje loze i prelivanje vinom uz molitvu za nešto dobro u novoj vinogradarskoj godini “, kaže gost Jutarnjeg programa.
Prošla godina, prema njegovim rečima, bila je izuzetno uspešna za srpske vinare. „Mnogo sunca, dobar rod i dobar kvalitet vina, i to nam daje snagu da verujemo da će i 2026. biti takva“, dodaje Vinčić.
Prostor za rast postoji
Rast proizvodnje vina prati i proširenje vinogradskih površina, u skladu sa Strategijom razvoja vinarstva i vinogradarstva, usvojenom pre pet godina. Pored toga, raste i domaća potrošnja vina, što otvara prostor za dalje širenje proizvodnje.
„Mnogo bitnija stvar je da količina popijenog vina po glavi stanovnika u Srbiji raste, što nam daje nadu da možemo još da se širimo“, ističe Vinčić.
Dok u pojedinim evropskim zemljama potrošnja vina opada, Srbija se, kako kaže, nalazi u drugačijoj poziciji. Potrošnja po glavi stanovnika je i dalje znatno niža u odnosu na zemlje poput Francuske, što omogućava dalji rast i proširenje vinograda.
„Francuska pije preko 50 litara po glavi stanovnika a kod nas je to krenulo skromno sa nekih šest-sedam, sada je već preko 10, tako da to je jako dobro“, posebno što i kvalitet srpskih vinaposlednjih godina doživljava pravu renesansu, ističe vinar.
„Mi smo posle devedesetih ušli u jedan novi period vinarstva – pravimo nove vinarije, donosimo novu tehnologiju, podižemo nove vinograde i sve to rezultira visokim kvalitetom vina.“ Taj razvoj, dodaje, prati i podrška države kroz subvencije za podizanje vinograda i izgradnju vinarija, što je dodatno podstaklo rast ove grane poljoprivrede.
„Evo, pre neki dan smo imali uručenje sredstava. Sam predsednik Vučić je bio sa našim uglavnom vinarima i rakijašima, što je jedan dokaz da Srbija misli o vinarima i da ta grana rapidno raste“, naglašava Vinčić.
Tehnologija više nije ključni problem
„Imamo sjajne tehnologije i vinarije. Sada nam je neophodna veća količina vinograda i povećanje sirovinske baze“, objašnjava Vinčić. Poseban potencijal vidi u autohtonim sortama.
„Naše sorte imaju jako veliki potencijal u smislu kvaliteta i mogu da pariraju najvećim svetskim sortama“, naglašava Vinčić.
Kvalitet vina, kako ističe, pre svega zavisi od grožđa.
„Vino se pravi u vinogradu. Vinarija nije bolnica – ona ne može da izleči loše grožđe“, kaže Vinčić.
Srpska vina prepoznata u svetu
Srpska vina danas imaju prostor i na domaćem i na inostranim tržištima, s obzirom na to da se značajan deo vina u Srbiji i dalje uvozi. Posebnu šansu predstavlja kinesko tržište, gde će u narednim godinama carine biti u potpunosti ukinute.
„To je velika komparativna prednost da možemo bez ikakvih dažbina da nastupamo na jednom neizmerno velikom tržištu“, navodi Vinčić i dodaje da srpska vina već imaju međunarodna priznanja i prisustvo na najprestižnijim lokacijama.
„Znam srpska vina koja se u najboljim londonskim hotelima prodaju po tridesetak, četrdesetak funti za jednu čašu. Kada se srpsko vino služi na čašu u takvim hotelima, to je vrhunac.“
Zakonska regulativa da uredi tržište
Novi Zakon o vinu i proizvodima od grožđa, dodaje, trebalo bi dodatno da uredi tržište, posebno u segmentu jeftinijih vina i kontrole kvaliteta uvoza.
„Mi moramo da obratimo pažnju u jednom segmentu jeftinih vina, da regulativu malo uredimo da tu ne može baš svašta da prođe i da iz uvoza nam ne dođe vino koje nije adekvatnog kvaliteta. Referentne laboratorije postoje i sada se vodi računa o tome, ali novim zakonom o vinu će to biti značajno pooštreno i biće stavljeno na neke pozicije na kojima i treba da budu“, zaključuje Aleksandar Saša Vinčić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
(RTS)