Evropska bašta povrća nalazi se u Andaluziji, na jugu Španije. Toliko je ogromna da se može videti čak i iz svemira: ako otvorite Gugl mape i pogledate zapadno od Almerije, videćete belu mrlju koja izgleda kao glečer, ali kada zumirate, shvatićete da je to najveća koncentracija plastenika na svetu.
Više od 30.000 hektara zemlje je prekriveno plastikom, geometrijskim lavirintom pet puta većim od Menhetna, gde se svake godine proizvede 3,5 miliona tona povrća – od paradajza do krastavaca, paprika do tikvica, patlidžana do dinja – dovoljno da se prehrani pola milijarde ljudi i generiše promet veći od tri milijarde evra.
„Zovemo ga ‘more plastike’; to je najveći spomenik na planeti posvećen proizvodnji hrane“, kaže Gvadalupe Lopez Dijaz, direktorka projekta eksperimentalnog centra Fundación Tecnova. „Ali to je takođe mesto posvećeno inovacijama i razvoju, elementima koji garantuju kompanijama kontrolu i, pre svega, povrće 12 meseci godišnje“, dodaje.
„Danas je u toku održiva tehnološka revolucija, transformacija usmerena na proizvodnju zdrave, visokokvalitetne hrane uz upotrebu manje vode i energije, uz ostajanje otpornim na uticaje klimatskih promena. Na kraju krajeva, inovativni i preduzetnički duh naših poljoprivrednika već je nekoliko puta transformisao ovu zemlju“, dodaje Lopezova.
Ovo ekonomsko čudo nastalo je1963. godine, na sušnom i sunčanom poluostrvu zvanom Kampo de Dalijas – gde je region tada zabeležio neke od najnižih stopa ekonomskog rasta u celoj Evropi i izuzetno teške uslove za hortikulturu – kada su poljoprivrednici tvrdoglavo počeli da štite useve od vetra starovremskim osnovnim tipovima plastenika.
Ubrzo su shvatili da plastenici takođe mogu da difuzuju svetlost, zadržavaju toplotu i čuvaju vlažnost, i tako kontrolišu mikroklimu. Ovo – zajedno sa kap po kap navodnjavanjem, prirodnim suzbijanjem štetočina i genetskim istraživanjima – omogućilo je povećanje broja žetvi, čak i zimi.
Okrug plastenika, laboratorija i škola
More plastike je tako postalo pravi intenzivni poljoprivredni okrug, gde se, pored plastenika, nalaze rasadnici, hemijske laboratorije, stručne škole i istraživački centri (kao što je Fundación Tecnova, gde se proučavaju efikasnije plastike i usevi prilagođeni klimi), kao i kompanije za pakovanje i distributivne zadruge. Proizvodi se izvoze svuda, posebno u zemlje severne Evrope.
„More plastike postalo je globalni standard za efikasnu, bezbednu i odgovornu proizvodnju hrane“, rekla je tehničarka Patricija Baldan koja radi duž zapadne obale Kamp de Dalijasa u postrojenju za desalinizaciju u Almeriji.
„Danas, dok se planeta suočava sa dvostrukim izazovom ishrane rastuće populacije i zaštite prirodnih resursa, Almerija predstavlja živu laboratoriju. Proizvodi svežu, zdravu hranu tokom cele godine uz stroge ekološke standarde, naprednu tehnologiju i minimalnu potrošnju vode. Naše postrojenje za desalinizaciju, na primer, jedno je od najvećih u Evropi i radi od 2015. godine: svakog dana crpi morsku vodu i desalinizuje više od 120 kubnih kilometara vode, što je ekvivalent dva olimpijska bazena na sat“, dodala je Baldanova.
Kakva će biti budućnost mora plastike
Mogući odgovor može se pronaći unutar zidova škole Escuela Agraria de Vícar, osnovane 1972. godine na obodu sela La Gangosa. Ovde 480 učenika iz različitih delova Andaluzije proučava najnovije poljoprivredne tehnike i priprema se za ulazak u svet rada koji će „u narednih 20 godina“, kaže direktor škole Fransisko Valverde, „ i koji će dovesti do poljoprivrede pokretane primenjenom veštačkom inteligencijom i naprednim senzorima, ojačane biokompozitima, koristeći otporne sorte useva i način razmišljanja orijentisan ka cirkularnoj ekonomiji“.
„Naše učenike učimo i teoriji i praksi, uzgajajući i plasirajući proizvode na parceli od dva hektara pored škole. Cilj nam je da prenesemo nove tehnologije koje će u budućnosti ne samo osigurati održivost i bezbednost hrane, već će i ojačati ulogu Almerije kao globalnog referentnog pokazatelja za inovativni rast u kombinaciji sa društvenim razvojem“, objasnio je direktor škole.
Radnici iz Afrike
Problemi koje stvara takva intenzivna poljoprivreda ne mogu se poreći. Glavni problemi su povezani sa ljudskom eksploatacijom. U moru plastike, radnu snagu čini više od 70.000 stranih radnika, uglavnom iz Maroka i podsaharske Afrike.
Iako mnogi žive u pristojnim i dostojanstvenim uslovima, često u čistim gradovima sa kompletnim uslugama, mnogi su često nedovoljno plaćeni, a neki žive u nesigurnim uslovima, u seoskim kućama pored ili među plastenicima.
Uprkos tome što se značajan procenat korišćene plastike pravilno reciklira (85% prema nekim izvorima), i dalje postoje kritične situacije koje uključuju ilegalno odlaganje i napušteni otpad.
Održivi razvoj mora postati konkretan cilj i ne može se pomiriti sa ljudskom eksploatacijom, prenosi Gardijan.
(RTS)