Kada se navode koristi od upotrebe veštačke inteligencije na radnom mestu, naglašava se sličnost sa radom tima ljudi kojima možete da delegirate svoj dosadan posao. To vas oslobađa obaveze da strateški razmišljate i možda, ali samo možda, pruža mogućnost da odete na dužu pauzu za ručak ili da se vratite kući ranije. Ili možda čak budete produktivniji, zaradite više novca.
Ali, kao što svi koji su imali šefa ili su bili šefovi znaju, rukovođenje je posao koji dolazi uz posebnu vrstu stresa i dosade. I to se ne menja ako dotični „ljudi“ uopšte nisu ljudi.
AI agenti iscrpljuju
Za učesnike u nedavnoj studiji koju je sprovela Boston konsalting grupa, iskustvo nadgledanja više AI agenata, autonomnog softvera koji je dizajniran da izvršava zadatke, a ne samo da izbacuje informacije poput četbota, izazvalo je akutan osećaj „zujanja“ – osećaj maglovitosti koji je iscrpljivao radnike i činio da moraju da se bore da budu koncentrisani.
Autori studije to nazivaju „prženje mozga izazvano veštačkom inteligencijom“ (AI brain fry), što je definisano kao mentalni zamor „od prekomerne upotrebe ili nadgledanja alata zasnovanih na VI izvan sopstvenih kognitivnih kapaciteta“.
„Suprotno obećanju da će imati više vremena za fokusiranje na smislen posao, žongliranje i obavljanje više zadataka istovremeno mogu postati karakteristike rada sa veštačkom inteligencijom“, napisali su u studiji koju je prošle nedelje objavio časopis Harvard Business Review.
„Ovaj mentalni napor koji je doveden u vezu sa veštačkom inteligencijom nosi znatne troškove u obliku učestalijih grešaka zaposlenih, zamora od donošenja odluka i namere da se da otkaz.“
„Bilo je kao da imam desetak otvorenih tabova u glavi i svi se bore za pažnju. Uhvatio sam sebe kako ponovo čitam iste stvari, preispitujem se mnogo više nego obično i postajem čudno nestrpljiv. Moje razmišljanje nije bilo poremećeno, samo zagušeno nečim poput mentalne buke“, opisao je istraživačima jedan viši menadžer u oblasti inženjeringa.
Ovo je samo jedan novi sporedni efekat napora rukovodilaca kompanija da nateraju radnike da više koriste veštačku inteligenciju.
„Poslovni bućkuriš“ vodi u „kognitivnu predaju“
Prošle jeseni, u izveštaju Poslovnog pregleda Harvarda (Harvard Business Review) zabeležena je pojava pošasti pod nazivom „poslovni bućkuriš“ (workslop) – besmisleni mejlovi, prezentacije i predstavljanje ideja koje generiše veštačka inteligencija, a koji na kraju stvaraju više posla za kolege koje moraju da poprave ono što je bot pogrešio.
„Poslovni bućkuriš“ odražava neku vrstu „kognitivne predaje“ u kojoj se radnici osećaju nemotivisano, dajući veštačkoj inteligenciji posao i ne obraćajući zapravo pažnju na rezultat, navodi psihijatar Gabrijela Rozen Kelerman, koja je koautorka oba izveštaja.
„Prženje mozga je gotovo suprotno… To je kao pokušaj da se razgovara tet-a-tet sa veštačkom inteligencijom – inteligencija sa inteligencijom“.
Frančesko Bonači, izvršni direktor kompanije „Cua AI“, koja razvija AI agente, opisao je svoj zamor od veštačke inteligencije kao „paralizu vajb kodiranja“ (referenca na trend Silicijumske doline gde se rade manje precizni projekti uz pomoć VI umesto tradicionalnog kodiranja).
„Svaki dan završavam iscrpljen, ne od samog posla, već od upravljanja procesima na poslu“, napisao je Boanči prošlog meseca na društvenoj mreži X (nekadašnji Tviter). „Šest otvorenih zadataka, četiri polunapisane funkcije, dva ‘brza rešenja’ koja su iznedrila zečje rupe i sve veći osećaj da potpuno gubim nit.“
Donekle, i „prženje mozga“ i „poslovni bućkuriš“ mogu biti deo našeg odrastanja u VI okruženju. Zamislite da uzmete kancelarijskog radnika srednjih godina iz 1986. godine, stavite ga na radno mesto iz 2026. godine i zamolite ga da pošalje 10 imejlova, odgovori na poruke uz Sleka i čuje se preko Zuma sa timom za društvene medije u kojem svi rade od kuće.
Očekivano je izvesno kognitivno preopterećenje takvog zaposlenog. Naravno, ljudi uče kako da budu menadžeri sve vreme.
„Mislim da je ovo potencijalno privremena situacija. Ovo su alati koje ranije nismo imali“, rekao je Metju Krop, koautor studije o prženju mozga i generalni direktor kompanije BCG.
Krop je uporedio iskustvo nekoga ko radi sa više alata zasnovanih na VI sa iskustvom nekoga ko je tek naučio da vozi i kome je poklonjen ferari. Možete ići veoma brzo, ali je lako izgubiti kontrolu.
Naravno, čak i profesionalci na polju tehnologije ponekad imaju poteškoća da kontrolišu svoje AI asistente. Prošlog meseca, direktorka za bezbednost i usklađivanje veštačke inteligencije u „Meti“ tvitovala je o svom iskustvu gledajući kako su botovi skoro skroz obrisali njeno prijemno sanduče bez dozvole.
I Metju Krop i Gabrijela Rozen Kelerman naglasili su da rezultat studije nije bio u potpunosti negativan. Ono što jeste bilo iznenađujuće je da su ljudi koji su doživeli „prženje mozga“ manje bili skloni sagorevanju (burnout), koje je definisano kao stanje hroničnog stresa na radnom mestu koje se vremenom nakuplja i čini da zaposleni loše rade.
„Prženje mozga“ je akutno iskustvo, kako ga učesnici opisuju. „Kada naprave pauzu, to nestane“, kaže Kelerman.
(RTS)