Mnogi preduzetnici su se nadali da će veštačka inteligencija povećati efikasnost zaposlenih i istovremeno ih rasteretiti. Međutim, prema novoj studiji iz Kalifornije, veštačka inteligencija ne smanjuje količinu posla – već je intenzivira.
Dve naučnice, Aruna Ranganatan i Sinći Maji Je, sa Univerziteta u Berkliju, tokom osam meseci pratile su 200 zaposlenih u jednoj američkoj tehnološkoj kompaniji.
Rezultat: nakon uvođenja veštačke inteligencije zaposleni su radili – brže i duže – delom i tokom pauza i u slobodno vreme. Preuzimali su i nova radna zaduženja, i to ne zato što se to od njih izričito zahtevalo.
Više vremena zahvaljujući veštačkoj inteligenciji – koje se popunjava novim poslom
Istraživačice su utvrdile i sledeće: kada veštačka inteligencija preuzme jednostavne administrativne rutinske zadatke, zaposlenima ostaje više vremena za složenije, kreativnije i samim tim „vrednije“ poslove.
Međutim, u kombinaciji sa često intuitivnim i „razigranim“ načinom korišćenja veštačke inteligencije, na radnom mestu se brzo razvija nova dinamika: još jedan zadatak se „brzo“ prepusti veštačkoj inteligenciji, dok se istovremeno radi nešto drugo.
Taj osećaj povećane produktivnosti sve se više preliva u pauze i slobodno vreme.
Iscpljenost i sagorevanje kao posledica
Dugoročno, ovakav obrazac, prema rečima istraživača, ne dovodi do boljih radnih rezultata, već često završava stanjima mentalne iscrpljenosti. To se potom odražava na lošiji učinak, pa čak i na zdravstvene probleme zaposlenih, uključujući i sindrom sagorevanja (burnout).
Ovaj rizični proces dobro poznaje i psiholog rada Florijan Šveden iz Instituta za oblikovanje rada i organizacioni razvoj u Hamburgu. On, po nalogu kompanija, istražuje kako promene na radnom mestu utiču na dobrobit zaposlenih.
Prema njegovim zapažanjima, zaposleni često sami sebi nameću pritisak kada odjednom moraju da obavljaju više zahtevnih zadataka.
„Udeo vremena koji sada imam da se kao čovek bavim teškim, složenim problemima postaje veći. Ali i dalje moram da postignem isti učinak kao ranije – što znači da ljudi počinju da rade intenzivnije i brže“, kaže Šveden.
Prekoračivanje granica sopstvenih kompetencija
Prema berklijskoj studiji, veštačka inteligencija je neke zaposlene navele i da prekorače granice sopstvenih stručnih kompetencija. Tako su istraživačice utvrdile da su, na primer, menadžeri i dizajneri proizvoda počeli da uz pomoć veštačke inteligencije razvijaju računarske programe, umesto da taj posao prepuste za to zaduženim stručnjacima.
Međutim, to nije dovelo do veće efikasnosti: na kraju su programeri morali mukotrpno da proveravaju i ispravljaju programe koje su izradile njihove kolege bez odgovarajućeg stručnog znanja.
Veštačka inteligencija kao konkurent
Prema Florijanu Švedenu, veštačka inteligencija može stvarati pritisak i onda kada se ne doživljava kao pomoćnik, već kao konkurent koji ugrožava radno mesto.
U jednoj od njegovih studija, strah zaposlenih da će ih zameniti veštačka inteligencija doveo je čak do slučaja takozvanog „robomobinga“: zaposleni u jednoj logističkoj kompaniji namerno su postavljali drvene palete na put samovozećim robotima kako bi ih usporili i učinili manje efikasnim. Time su želeli da pokažu „da je čovek, koji može da preskoči prepreku, i dalje potreban“.
Jasna podela zadataka između čoveka i mašine
Ipak, psiholog rada Florijan Šveden ne želi da demonizuje upotrebu veštačke inteligencije. Za njega je ključno da kompanije, zajedno sa zaposlenima, pre uvođenja veštačke inteligencije jasno definišu uloge čoveka i mašine.
Istraživačice iz Berklija takođe se zalažu za to da se pri uvođenju veštačke inteligencije ne odrekne kontrole nad njenim posledicama: kompanije bi morale da se zapitaju da li žele same da oblikuju promene koje donosi veštačka inteligencija ili će taj proces prećutno prepustiti samoj tehnologiji .
(RTS)