U roditeljskim vajber-grupama prepliću se potreba za kontrolom, želja za harmonijom, nakupljene frustracije. Dok jedni traže podršku, drugi traže prostor da se posvađaju i na taj način oslobode stresa.
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Nada Marjanović napravila je istraživanje o roditeljskim vajber-grupama i primetila da se izdvajaju sledeći tipovi ličnosti: Organizatori, koji preuzimaju liderske uloge, predstavljanje u Savetu roditelja, predlažu prikupljanje novca za 8. mart. Njihova uloga je socijalno poželjna, ali ponekad i motivisana potrebom za kontrolom ili osećajem važnosti.
Zatim, tu su Inicijatori konflikta, večito nezadovoljni, koji koriste grupu za ispoljavanje frustracije ili za projekciju ličnih problema.
Medijatori su mirotvorci, koji preuzimaju ulogu da stabilizuju situaciju, oni teže harmoniji i izbegavanju konflikta.
Najviše je Posmatrača. Oni pasivno prate komunikaciju, sakupljaju informacije, ali retko aktivno učestvuju. Njihova pasivnost može indirektno da doprinese razvoju konflikta jer ne pružaju kolektivni glas razuma.
Psihološkinja Ivana Orlicki, koja je i direktor osnovne škole „Svetozar Marković“, podelila je sa gledaocima RTS-a iskustva sa vajber-grupama i rekla da su takve grupe „zgodan i lak način da se prenesu poruke, ali i da su i mač sa dve oštrice“.
„Često se dešava da su prezasićene i da ne služe samo za prenos informacija, već da se tu razvijaju diskusije, konflikti, i sve ono što se dešava i u komunikaciji uživo“, rekla je Orlicki.
Dodaje da je potrebno uspostaviti i poštovati pravila ponašanja, ili vajber-grupe postaju vrsta arene. Kada nastanu konflikti, nekada, prema njenom iskustvu, problemi se moraju uživo rešavati.
„Tu su manje kočnice i nekako, ljudi se lakše izraze kroz grupe, i onda dođe i do nekonstruktivne komunikacije“, ističe gošća Hronike.
Nekada se komunikacija prenese na noćne sate ili rane jutarnje sate, pa je važno da – onaj ko kreira grupu, kreira i pravila ponašanja u njoj.
Umesto nekada roditeljskih sastanaka, danas su dogovori mogući i preko onlajn grupa i ta vrsta mogućnosti brzog dogovora je prednost, ali i mesto na kojem je moguće rasplamsavanje konflikta.
Ipak, vajber-grupe korisne su u hitnim i nepredviđenim situacijama, ali mogu biti pogodne i za nesporazume.
Taj konflikt, roditelji nekada mogu preneti i na decu i tako uticati na njihovo ponašanje.
„O nekim stvarima je i dalje bolje razgovarati uživo, i jedino je tako ispravno. Ako su sad to neke lične stvari i postavljate ih na grupe, neke informacije o detetu, to može da napravi problem u školi“, zaključila je Orlicki, uz savet da se vajber-grupe koriste uz jasno utvrđena pravila.
(RTS)