Bel je jedna od oko 5.000 žena u Velikoj Britaniji pogođenih stanjem koje se zove MRKH sindrom, što znači da je rođena bez materice i nema menstruaciju, ali ima normalne jajnike.
Sa 16 godina, rečeno joj je da neće moći da nosi svoje dete.
Da bi imali bebu, jedina opcija za par bila je da se nadaju transplantaciji materice ili da se odluče za surogat majčinstvo.
Kada je dobila telefonski poziv u kojem je rečeno da je materica donirana i da je transplantacija moguća, Bel se seća da je bila „u potpunom šoku“ i „zaista uzbuđena“.
Ali je takođe bila veoma svesna „neverovatnog dara“ porodice donora, koji bi joj omogućio da nosi i rodi svoje dete.
„Svakog dana mislim na svoju donorku i njenu porodicu i molim se da pronađu malo mira znajući da mi je njihova ćerka dala najveći dar: dar života“, rekla je Bel, istovremeno dodajući neizmernu zahvalnost medicinskim timovima u Oksfordu i Londonu koji su podržali celu operaciju.
Hirurzi koji su učestvovali u porođaju rekli su da je porođaj bio „prekretnica“ koja bi mogla dati nadu mnogim ženama sa sličnom dijagnozom.
„Deo nje će živeti zauvek“
Belina operacija transplantacije materice trajala je 10 sati i obavljena je u bolnici Čerčil u Oksfordu u junu 2024. godine, pre nego što je par nekoliko meseci kasnije primio vantelesnu oplodnju – a zatim i transfer embriona – u klinici za plodnost Lister u Londonu.
Kada se Hugo rodio, Bel je rekla: „Jednostavno, to je bilo pravo čudo“.
„Sećam se da sam se probudila ujutru i videla njegovo malo lice i osećala sam se kao da treba da se probudim iz sna.
Bilo je jednostavno neverovatno.“
Belina uspešna transplantacija materice od preminulog donora je samo jedna od 10 takvih transplantacija koje se sprovode u okviru kliničkog istraživanja u Velikoj Britaniji. Tri su već sprovedene, ali ovo je prva rođena beba.
Nada za žene rođene bez materice
Početkom 2025. godine, beba Ejmi je rođena kroz prvu transplantaciju materice od žive donorke u Velikoj Britaniji. Njena majka je primila matericu svoje starije sestre, koja je već imala dvoje dece, u januaru 2023.
Planirano je još pet transplantacija materice od bliskih živih rođaka u Velikoj Britaniji.
Ejmi je rođena u istoj londonskoj bolnici kao i Hugo. Medicinski tim koji stoji iza oba porođaja pripremao se za ove intervencije dugi niz godina.
Konsultant ginekolog, prof. Ričard Smit, iz Imperijal koledž zdravstvene zaštite NHS Trast, počeo je da istražuje transplantaciju materice pre više od 25 godina i bio je prisutan na Hugovom rođenju. Rekao je da je „ogroman tim ljudi“ bio uključen u proces – od operacije transplantacije do prenosa embriona i samog porođaja.
Bel i njen partner Stiv Pauel su izrazili zahvalnost prof. Smitu, koji je takođe osnovao dobrotvornu organizaciju Womb Transplant UK, tako što su sinu dali srednje ime Ričard.
Ukoliko se odluče za drugo dete, posle toga će Beli biti uklonjena transplantirana materica, kako bi je poštedeli doživotnog uzimanja jakih lekova koji sprečavaju imuni sistem tela da napadne transplantirani organ.
Roditelji donorke ponosni
Hirurg za transplantaciju i vođa zajedničkog tima dr Izabel Kiroga navodi da je „oduševljena“ Hugovim rođenjem i smatra ga prodorom u transplantaciji organa u Velikoj Britaniji.
„Veoma malo beba je rođeno u Evropi kao rezultat toga što su njihove majke dobile matericu od preminulog donora“, napominje dr Kiroga.
„Naše ispitivanje pokušava da otkrije da li bi ovaj postupak mogao da postane odobren i redovan tretman za neke od sve većeg broja žena u reproduktivnom dobu koje nemaju održivu matericu.“
Beba rođena nakon transplantacije materice od preminulog donora nema nikakve genetske veze sa donorom.
Više od 100 operacija transplantacije materice je izvršeno širom sveta i kao rezultat toga rođeno je više od 70 zdravih beba.
Doniranje materice za transplantaciju nije kao doniranje drugih organa, poput bubrega ili srca – dozvoljeno je samo na poseban zahtev porodicama potencijalnih donora koji su već pristali da doniraju organe svog rođaka.
U Velikoj Britaniji, osim ako neko izričito zahteva izuzeće od doniranja svojih organa, pretpostavlja se da pristajete da budete donor organa kada umrete.
Roditelji donorke, koji su želeli da ostanu anonimni, rekli su da osećaju „ogroman ponos“ zbog nasleđa koje je ostavila njihova ćerka. Donirala je još pet organa koje su dobile četiri osobe.
„Kroz doniranje organa, ona je drugim porodicama dala dragoceni dar vremena, nade, isceljenja, a sada i života“, rekla je njena porodica.
(RTS)