„Deca danas vezuju očeve, simbolično, da bi sve bilo vezano za kuću i porodicu. Otac je taj koji štiti i porodicu i decu, a kao i kod majki, deca ih ‘odvezuju’ uz poklon, bez obzira na godine“, navodi Repedžić i dodaje da je reč o uvodnom običaju u dane koji slede.
Regionalne razlike i bogatstvo običaja
Period od Tucindana do Božića obeležen je brojnim običajima koji se razlikuju od kraja do kraja. Repedžić ističe da je ta raznovrsnost jedna od najvećih vrednosti narodne tradicije.
„U Homolju, u selu Vukovac, postoji običaj ‘staraca’, gde se mladići maskiraju kako bi simbolički obezbedili dobrobit za selo. U vlaškom selu Laznica taj običaj se zove ‘profakuca’. Taj ciklus traje sve do Malog Božića, odnosno Srpske pravoslavne Nove godine“, objašnjava etnolog.
Simbolika badnjaka i magijsko-religijske radnje
Badnji dan zauzima centralno mesto u božićnim običajima. Badnjak, kaže Repedžić, ima snažnu simboličku ulogu.
„Sam badnjak predstavlja žrtvu koja se prinosi. Sa njim se postupa kao sa žrtvom, a paljenje i pojava položajnika ili ‘Milovana’ imaju za cilj da obezbede prosperitet za čitavu godinu“, navodi Repedžić.
Dodaje da se kroz magijsko-religijske radnje, poput džaranja po vatri, simbolično započinje nova godina i novi životni ciklus.
Koledari, vrtepi i doček Božića
Običaji unošenja badnjaka i dočeka Božića takođe se razlikuju u zavisnosti od regiona. U Sremu su poznati vrtepi, dok se u drugim krajevima Srbije pojavljuju koledari.
„Nekada su to bili momci, danas su uglavnom deca, koja od kuće do kuće dobijaju simbolične poklone – orahe, voće ili novac“, kaže Repedžić.
Česnica i značenje parice
Jedan od najprepoznatljivijih božićnih običaja jeste lomljenje česnice, ali i on ima regionalne varijacije.
„U Pirotu se česnica lomi na Badnji dan, dok je u većem delu Srbije to običaj na sam Božić. Onaj ko pronađe paricu veruje se da će imati prosperitet tokom cele godine“, objašnjava etnolog.
U česnicu se, dodaje, često stavljaju i drugi simboli – žito, kukuruz, pasulj ili grančica drena, „da dren obezbedi zdravlje, a žito i kukuruz plodnost“.
Mir u kući kao suština praznika
Iako su se neki običaji vremenom menjali, suština Božića, prema rečima Repedžića, ostala je ista.
„Deci se govorilo da se na Božić ne smeju svađati ili tući, jer praznik treba dočekati u miru. To je praznik porodice, kuće i najbližih.“
Da li praznici gube značaj?
Na pitanje da li praznici danas imaju manju težinu nego nekada, Repedžić odgovara da ne deli taj utisak.
„Vidim da sve više mladih ljudi poštuje božićni post i običaje. Slavi se u skladu sa mogućnostima, ali suština je ista – mir, zdravlje i zajedništvo“, naglašava etnolog.
Poruka za predbožićne dane
Govoreći o poruci predstojećih praznika, Repedžić ističe značaj porodice i međusobne pažnje.
„Treba da mislimo o nama i našoj porodici, da praznike provedemo u miru. Da pozovemo nekoga koga dugo nismo, da čestitamo. Božić je najradosniji hrišćanski praznik i tako bi trebalo i da ga doživimo“, poručuje etnolog.
(RTS)