Nalazi istraživača ukazuju na fundamentalnu vezu između ova dva stanja. „Ono što je mene i moje kolege prvo učinilo radoznalim bile su izvanredne paralele između tinitusa i sna“, rekao je za Science Alert neuronaučnik Linus Milinski sa Oksfordskog instituta za san i cirkadijalnu neuronauku.
„Tinitus je iscrpljujuće medicinsko stanje, dok je san prirodno stanje u koje redovno ulazimo, ali oba, izgleda da se oslanjaju na spontanu moždanu aktivnost. Pošto još ne postoji efikasan tretman za subjektivni tinitus, verujem da bi istraživanje ovih sličnosti moglo ponuditi nove načine za razumevanje i eventualno lečenje fantomskog percipiranja“, dodao je.
„Fantomsko percipiranje“ je situacija kada nas naš mozak zavara da mislimo da vidimo, čujemo, osećamo ili mirišemo nešto što nije tu – fizički. Mnogi ljudi doživljavaju fantomsko percipiranje samo tokom sna, ali za oko 15 procenata svetske populacije, neizbežno je zvonjenje u ušima i tokom sati kada su budni.
Tinitus je najčešće „fantomskio percipiranje“ na svetu, a ipak nema poznatog uzroka ili leka, uprkos dugoj listi hipoteza.
Dok mnoge osobe sa tinitusom prijavljuju loš san i pokazuju loše obrasce spavanja, potencijalna veza sa ovom ključnom telesnom funkcijom je tek nedavno otkrivena.
Milinski je 2022. godine vodio istraživački Pregled, za koji autori tvrde da je prvi koji na funkcionalnom nivou razmatra kako san može uticati na tinitus i obrnuto.
Istraživači iz Oksforda su predložili da veliki spontani talasi moždane aktivnosti koji se javljaju tokom dubokog sna, ili sna sa brzim pokretima očiju (ne-REM), mogu potisnuti moždanu aktivnost koja dovodi do tinitusa.
Da bi testirali tu ideju, tim se okrenuo tvorovima, koji imaju sličan slušni sistem kao ljudi. U eksperimentima, objavljenim 2024. godine, istraživači su otkrili da tvorovi koji su razvili jači tinitus takođe pokazuju poremećen san.
„Zapravo smo mogli da vidimo kako se problemi sa spavanjem pojavljuju istovremeno sa tinitusom nakon izlaganja buci. Ovo je prvi put sugerisalo jasnu vezu između razvoja tinitusa i poremećenog sna“, objašnjava Milinski.
Ključno je da su tvorovi, koji su razvili tinitus, pokazali preterano osetljivu moždanu aktivnost na zvuk. Kada su tvorovi konačno uspeli da uđu u ne-REM san, ta hiperaktivnost je ublažena. Ovo ukazuje na to da san može privremeno maskirati efekte tinitusa angažovanjem istih moždanih krugova.
„Naši nalazi ukazuju da dubok san zaista može pomoći u ublažavanju tinitusa i da bi mogao otkriti prirodne moždane mehanizme za modulaciju abnormalne aktivnosti“, rekao je Milinski.
Istraživanje na životinjama ima svoja očigledna ograničenja, ali isti obrasci moždane aktivnosti mogu postojati i kod ljudi. Od vremena navedenog naučnog Pregleda, Milinski kaže da se ta oblast istraživanja brzo proširila, sa sve većim brojem velikih studija koje istražuju kako san, okolina i tinitus međusobno deluju – i to ne samo kod tvorova.
„Nadam se da će ovo istraživanje dovesti do veće svesti o tinitusu i otvoriti nove načine istraživanja tretmana“, rekao je.
Povećanje izolacije i mentalnih problema
Prepoznavanje uticaja tinitusa, posebno kod starijih osoba, gde gubitak sluha i tinitus mogu povećati izolaciju i doprineti problemima mentalnog zdravlja, je neverovatno važno.
Ove godine, studija iz Kine je otkrila da su osobe sa tinitusom bile manje sposobne da suzbiju hiperaktivnost svog budnog mozga dok su prelazile u stanje spavanja. Međutim, tokom dubokog sna, hiperaktivnost povezana sa tinitusom je bila potisnuta.
„Ova studija utvrđuje san kao kritičnu terapeutsku metu za prekidanje 24-časovnog disfunkcionalnog ciklusa tinitusa“, zaključuju autori, predvođeni Sjaoju Baom sa Južnokineskog tehnološkog univerziteta.
U Oksfordu, Milinski i njegove kolege se sada fokusiraju na to kako san može uticati na razvoj samog tinitusa.
„Tinitus može pogoršati san, a loš san može, zauzvrat, pogoršati tinitus. To može biti neka vrsta začaranog kruga, iako ne verujem da je neprekidan. Kada ne spavamo dobro, postajemo ranjiviji na stres, a stres je jedan od najjačih faktora za koje se zna da pogoršavaju tinitus. Stres može čak i pokrenuti tinitus“, objasnio je Milinski.
Dalja istraživanja, ne samo da bi mogla dovesti do efikasnih tretmana tinitusa, već bi mogla pomoći naučnicima da bolje razumeju misterije samog sna.
Naučni pregled objavljen je u časopisu Brain Communications.
(RTS)