„Od početka do današnjeg dana ona je u funkciji. Smanjio se narod, smanjila se meljava. Kako su počeli mlinovi da rade i vrše razmenu pšenice za brašno onda je sve manje mlelo“, rekao je vodeničar iz Velike Plane Živorad Miletić.
Živorad ističe da je prednost ovakvog načina proizvodnje hladno i sporo mlevenje, kod koga ne dolazi do pregrevanja brašna i na taj način čuvaju se hranljivi sastojci, a brašno sadrži manje ugljenih hidrata i šećera.
Od takvog brašna prave se tradicionalni specijaliteti.
„Pravim obično proju, kačamak isto, cicvara projana i to isto pravimo, malo više sira i kajmaka“, rekla je Zorica Miletić.
Tajnu dobrog brašna čuva i vodeničar Sveta koji veruje da kukuruz samleven na kamenu koji pokreće snaga vode sa Kopaonika ima poseban ukus, zato se nada da će i buduće generacije nastaviti porodičnu tradiciju.
„Ja sam četvrta generacija u mojoj familiji Vukadinovića koja je uspela da održi ovu vodenicu u životu da radi. Nekad, pre Drugog svetskog rata postojalo je 45 vodenica od Kuršumlije do granice sa Kosovom i Metohijom. Sad je ostala samo ona jedna koja je u životu i radi, i trudimo se da prenesemo na naše mlađe, da i oni nastave tim putem“, isričao je Sveta Vukadinović iz Vrela kod Kuršumlijske Banje.
Topličke vodenice nekada su bile sastavni deo pejzaža i seoske arhitekture, ušuškane među bagrenjem, topolama, vrbama i jablanima.
Danas, iako ne rade, većina vodenica je u autentičnom prirodnom ambijentu, pa kao takve mogle bi da upotpune turističku ponudu ovog kraja, gde samo u Prolom, Lukovskoj i Kuršumlijskoj Banji godišnje boravi više od stotinu hiljada turista.
(RTS)