Osamdesetogodišnji autor rekao je za Njujork tajms da još nije odredio datum svoje smrti, ali je dodao da će otići „kada počnem da imam ozbiljnih problema sa govorom i komunikacijom“.
Kanada je prvi put legalizovala eutanaziju 2016. godine za ljude sa terminalnim bolestima. U 2021. godini zakon je izmenjen tako da obuhvata i one sa ozbiljnim i hroničnim fizičkim stanjima, čak i kada nisu životno ugroženi.
Manč je prodao više od 80 miliona primeraka svojih knjiga samo u Severnoj Americi, a prevedene su na najmanje 20 jezika.
Godine 1999. postao je član Ordena Kanade, a deceniju kasnije dobio je zvezdu na Kanadskoj stazi slavnih u Torontu.
U intervjuu za Njujork tajms, Manč je rekao da je na njegovu odluku uticalo posmatranje bratove smrti od Lu Gerigove bolesti, poznate i kao amiotrofična lateralna skleroza (ALS) – najčešćeg oblika bolesti motornih neurona.
„Održavali su ga u životu svim tim intervencijama. Pomislio sam – pustite ga da umre“, prisetio se pisac.
U Kanadi osobe starije od 18 godina moraju ispuniti više uslova da bi bile podobne za potpomognutu smrt.
To uključuje postojanje „ozbiljne i neizlečive bolesti“, davanje „dobrovoljnog zahteva koji nije rezultat spoljašnjeg pritiska“ i nalaz „naprednog stadijuma nepovratnog opadanja sposobnosti“.
Dvoje nezavisnih lekara ili medicinskih sestara praktičara moraju zatim proceniti pacijenta kako bi potvrdili da su svi uslovi ispunjeni.
Izdavačka kuća „Skolastik“, Mančov izdavač, saopštila je na Instagramu da njegova odluka da javno govori o medicinski potpomognutoj smrti „još jednom podseća zašto Mančovo delo nastavlja da dotiče mnoge generacije“.
Njegova ćerka Džuli objavila je na Fejsbuku da je njegov izbor da pribegne medicinski potpomognutoj smrti donet pre pet godina.
(RTS)