Sveštenik Beogradske nadbiskupije Aleksandar Ninković ističe da je ključna poruka ovih dana poziv na unutrašnje preispitivanje i duhovnu promenu.
„Danas je najvažnije ono što je Isus rekao jerusalimskim ženama, da ne plačemo za Isusom, nego da plačemo nad svojim gresima i nad gresima svoje dece.“
Prema njegovim rečima, čovek često ne prepoznaje dubinu sopstvenih slabosti i potrebu za promenom, iako je upravo to centralna poruka hrišćanstva.
„Problem koji čovek ima je toliko veliki, toliko užasan, a mi ga često ne primećujemo… da je Bog morao da dođe među nas da bi nas spasao“, naglašava Ninković.
On ukazuje da ljudi često ostaju na nivou reči i simbola, ne ulazeći u suštinsko razumevanje poruke.
Zaboravljeni smisao Uskrsa
Sveštenik upozorava da savremeni čovek praznik sve više svodi na običaje i spoljašnje forme, zanemarujući njegovu suštinu.
„Mnogo nam je bitnije šta se jede, kakvi su običaji… a zaboravljamo da je smisao Uskrsa upravo ono na šta nas je Gospod pozvao, na pokajanje, na promenu života“, navodi Ninković.
Kao jedan od najvećih problema današnjice izdvaja egoizam, koji, kako kaže, prožima i pojedinačne i društvene odnose.
„Mi imamo jedan ogroman problem, a možda bi reč koja to najbolje opisuje bila samoživost, egoizam… Ljudi se ubijaju, otimaju jedni od drugih. Ovi ratovi ne služe da bi se humanitarna akcija postigla ili da bi se život čoveku poboljšao, nego da se upravo pogorša, da se otmu resursi, da se onom ko ima dodaje još više, onome ko nema da se uzme i to što ima“, ističe Ninković.
Čovek se ne menja – menjaju se oblici ponašanja
Iako se često postavlja pitanje da li se čovek kroz istoriju promenio, Ninković smatra da je suština ostala ista.
„Kad ljudi pitaju da li se čovek promenio, pa promeni se samo način kako ispoljavamo tu samoživost, ali samoživost je ostala ista“, kaže on.
U tom kontekstu, podvlači da je Hristov dolazak upravo poziv da čovek pronađe drugačiji put.
„Gospod Isus Hristos je došao da svojim životom pokaže da može drugačije“, objašnjava Ninković. „Ali pošto nam je Gospod dao slobodu, pozivajući nas da u slobodi prihvatimo njegovu pomoć, da možemo da se promenimo, gledajući njega, imajući primer, koristeći njegovu snagu, da upravo postignemo ono za šta nas je pozvao, a to je da se promenimo toliko da možemo da se vratimo kući, a to je kraljevstvo nebesko.“
Praznična trpeza – simbol, a ne suština
Govoreći o porodičnom okupljanju za Uskrs, Ninković naglašava da je zajedništvo važno, ali da ne sme postati samo sebi svrha.
„Glavni govor trebao bi da bude o Hristu, o uskrsnuću, o značaju uskrsnuća za naše živote“, dodaje sveštenik. Ipak, napominje da se ljudi često zadržavaju na površini, fokusirajući se na hranu i običaje, umesto na duhovnu dimenziju praznika.
„Taj uskršnji obrok nije smisao, to je samo efekat, samo manifestacija razumevanja suštine“, naglašava on.
Porodica, kako ističe, ima važnu ulogu jer podseća čoveka da nije sam i da je stvoren kao biće zajednice.
Poziv na zajedništvo i odricanje od egoizma
Ninković ističe da je čovek stvoren da živi u zajednici i da je upravo odnos prema drugima ključ duhovnog razvoja.
„Nismo sami na planeti, Bog nas je stvorio kao biće zajednice“, ukazuje on.
Prema njegovim rečima, deljenje sa drugima nije samo humanitarni čin, već duhovna vežba koja vodi prevazilaženju egoizma.
„Delimo da bismo se naučili da odustanemo od svoje samoživosti“, ističe sveštenik Aleksandar Ninković.
Naglašava da upravo kroz taj proces čovek menja sebe, a zatim i svet oko sebe, postajući sposoban da prihvati Božju volju.
Poruka koja prevazilazi vreme
Na kraju, Ninković se vraća osnovnoj poruci Velikog petka i Uskrsa, koja, kako kaže, ostaje nepromenjena kroz vekove.
„Nemojte plakati zbog mene, plačite zbog sebe i svojih greha, jer to je mnogo važnije“, podseća Ninković na Hristove reči.
On naglašava da je cilj tog poziva promena čoveka – odustajanje od sebičnosti i povratak vrednostima zajedništva i duhovnosti.
Upravo u tome, zaključuje, leži smisao Uskrsa – ne u običajima i spoljašnjim znacima, već u unutrašnjoj promeni koja čoveka vodi ka dubljem razumevanju sebe, drugih i vere.
(RTS)