U Evropi se tako danas najkasnije udaju žene iz Španije, u proseku – tek sa 36,9 godina, dok su muškarci u Švedskoj evropski rekorderi u odlaganju braka, s obzirom na to da u prvu zajednicu ulaze sa 37 godina. Na suprotnom kraju su Rumunke, koje staju pred oltar sa, u proseku, 28,3 godine.
O razlozima za promenu trendova kada je sklapanje braka u pitanju, i o drugačijim društvenim normama, za RTS su govorili Teodora Milićević, psiholog i Nebojša Savić iz Udruženja za očuvanje i razvoj porodice „Brak i porodica“.
„Ja bih rekla, životni ritam se promenio. Danas mladi nekako možda imaju više izbora, ali više pritisaka. Mladi ljudi, da bi stupili u brak, zapravo, pre nego što stupe u brak, imaju potrebu da se izgrade, izgrade sebe, izgrade svoje karijere, izgrade svoju stabilnost, i na kraju se nekako odluče za taj korak. I to ne znači da je brak postao manje važan“, rekla je Milićevićeva.
Nekada su i tokom života i sazrevanja, školovanja… važila drugačija pravila. Menjala su se sa generacijama.
„Postojalo je nešto što se ranije nazivalo tradicionalna porodica, u tom nekom obliku, da je čak i više generacija živele pod istim krovom. I čovek je nekako, pomenuli ste ove statistike iz sedamdesetih godina, znao se neki red u životu. Čovek završi školu, onda za muškarca da ode u vojsku, završi fakultet, nađe posao, oženi se, i onda na neki način tada je bio prepoznat kao zreo muškarac“, kaže Savić.
Društvena očekivanja kao okvir koji popušta
Očekivanja zajednice ranije su bila drugačija, i pojedinac, odnosno njegove potrebe bile su okrenute ka tome da se uklapaju u način razmišljanja zajednice.
„Prvo, u tim vremenima kada govorimo neke lične emocije, očekivanja, želje nisu bile tako izražene kao danas. Zamislite da je pre 50 godina neko došao i rekao – Želim razvod zbog loše komunikacije u braku. Razumete čemu pričam. E, danas je to jedan od glavnih razloga.Tako da, s druge strane, ta društvena očekivanja, kretanja, očekivalo se da će to tako biti i naravno uvek je bilo tog društvenog pritiska, sve što je različito, što se ne uklapa u neka očekivanja većine, uvek je bilo podložno analizi, osudi, kritici, nerazumevanju. Tako da sve to moramo da imamo u obzir kada govorimo o ovim brojevima koje ste napomenuli“, objašnjava Savić.
Pitanja koja se postavljaju pred mlade ljude odnose se i na to čemu dati prioritet i na šta prvo odgovoriti, što nije nimalo lako.
Ljudi se pitaju sa li da se okrenu prvo profesionalnom razvoju, razvoju karijere ili da se potpuno fokusiraju na brak, porodicu, međuljudske odnose.
„Mislim da tu ne postoji tačan odgovor. Nema podela, ne. Svi mi istovremeno težimo i želimo da budemo uspešni, želimo da pripadamo, želimo da se razvijamo i važno je da nekako pratimo svoje prioritete, da prvo spoznamo sebe, da znamo da pratimo svoj ritam, da znamo šta staviti na početku. Isto mi je važno da pomenem da ne mora da znači da jedno isključuje drugo, možemo istovremeno se baviti različitim sferama u životu“, ističe Milićevićeva.
Zato stručnjaci smatraju da je danas potreban veći stepen razumevanja prema kasnijem stupanju u brak, nego pre 50 godina, ali i da poštujemo različitost.
„Moramo razumeti da postoje različiti ljudi. Neko će svoj život smatrati na taj način da je važno da prvo se možda pozabavi svojom poslovnom sferom, pa će onda da se okrene porodici. A neko će obrnuto. Svako ima neki svoj pravac i važno je da razumemo da je svaki pravac ispravan. I šta je meni važno da dodam, da se ljudi ne osećaju krivim ukoliko je njihov put različit“, dodaje Milićevićeva.
„Ja bih dodala, možda često se posmatra, na primer, da li treba da se uđe u brak u kasnim godinama, u ranijim godinama i često se povezuje to vreme možda sa nekom zrelošću“, kaže gošća RTS-a.
Važno je imati u vidu i da zrelost ne mora nužno da prati godine. Sa druge strane, ukazuju stručnjaci, ako se uđe u brak u kasnim tridesetim godinama, a želi se mnogočlana porodica, verovatno se to neće desiti, uglavnom, zbog biološkog sata.
„Ja uvek volim da kažem, bolje je naći, sačekati pa naći pravu osobu, pa nekako, ako treba da bude kasnije, neka bude kasnije, ali neka bude prava osoba, neka bude pravi izbor, a ne ući nespreman u brak. Slažem se s ovim što je rekla Teodora, jedno ne isključuje drugo, to je prava reč. Znači, mi ne moramo da biramo između karijere i posla i braka, jednostavno razvijamo se u više pravaca istovremeno i jedno na dan dopunjuje drugo“, rekao je Nebojša Savić iz Udruženja za očuvanje i razvoj porodice „Brak i porodica“.
Nerealna očekivanja od braka i partnera
Traganje za tim balansom uošte nije jednostavno.
„Zavisi od očekivanja i od potreba koje mi imamo u braku. Jer ponekad, razgovarajući sa ljudima, ja vidim da ljudi imaju totalno nerealna očekivanja od samog braka i nerealna očekivanja od osoba sa kojima stupaju u brak. Neki put su ta, u stvari, očekivanja mogu da budu realna, ali ako ih mi jasno ne iskomuniciramo, onda je opet je zastoj neki u komunikaciji.
Brak je jedan divan odnos i zahteva i prilagođavanje, zahteva određenu žrtvu, ali sama priroda ljubavi je takva da zahteva i ugađanje drugome i dati prostora drugome da raste, dati prostora drugome da bude različit, drugim rečima da bude ono ko jeste. Jer u braku, to se uvek čita na venčanjima, svako je slobodan da razvija svoje talente, darove, interesovanja i moramo to poštovati jedan kod drugog, ali ipak moramo imati neke zajedničke ciljeve koje nas drže zajedno“, naglašava Savić.
Višak informacija, društvene mreže i izbor partnera
U periodu pre 50 godina, kada je bilo manje sredstava komunikacije, možda je bilo malo lakše napraviti izbor partnera, za razliku od savremenog doba kada je prisutan i višak sredstava komunikacije. To je uglavnom pitanje kontakata preko društvenih mreža.
„Važno je da s jedne strane svesni smo da imamo izbora, ali s druge strane, isto je važno da nekako prosto ne izgubimo se u svemu tome, da ostanemo prisutni, da upravo te društvene mreže nas ne udalje od tog pravog, da kažem, stvarnog kontakta“, rekla je Milićevićeva.
Kasnije stupanje u brak, dovodi u pitanje odluke o potomstvu. I tu su od važnosti pitanja mišljenja i stavova zajednice i očekivanja društva.
„Mi moramo razumeti to prošlo vreme gde je većina brakova bila ugovorena. Tako da, i verovali ili ne, evo danas, na svetskom nivou još uvek je više brakova se spaja na takav način nego slobodnim izborom. Mi pripadamo, da kažemo, zapadnoj evropskoj civilizaciji, pa to nama već strano, prevazišli smo sve to, ali ako pogledate Indiju, Kinu, te mnogoljudne zemlje, tamo i dalje, rodbina ugovara, i zato im je, ne znam da li je to dobro ili nije, ali procenat razvoda u Indiji je jedan odsto“, kaže Savić i dodaje: „Mi se menjamo, menjamo potrebe, ali možemo i neke dobre stvari da zadržimo, nešto što je deo našeg identiteta ovde u Srbiji, deo neke naše tradicije, naravno, u skladu sa nekim modernim trendovima“.
Izgleda da jedinstvenog recepta nema, i da je najvažniji izbor partnera.
„Ima jedna grčka poslovica, ja volim da je citiram, kaže – Ako ideš na put, pomoli se jedanput, ako ideš u rad, pomoli se dva puta, ako hoćeš da se ženiš, pomoli se tri puta. Prema tome to govori koliko je u stvari, možda je to u stvari jedna od najbitnijih odluka koje donosimo u životu, naći partnera za ceo život“, zaključuje Savić.
(RTS)