Istraživanja švedskih naučnika pokazuju da fizičke performanse počinju da opadaju oko 35. godine. Od tog trenutka fizičko opadanje se nastavlja postepeno i ima tendenciju da se ubrzava s poodmaklim godinama.
„Studija je interesantna najviše metodološki, zato što je tokom jednog dužeg vremenskog perioda, skoro 50 godina, pratila jednu te istu grupu ispitanika. To je vrlo zahtevno, to se obično ne radi, tu se smenjuju čak i grupe naučnika tokom tih 50 godina. I ona je pokazala nešto što smo u principu znali. A to je da je neki ljudski pik, u biološkom smislu, između 25. i 35. godine. Ali to se menja. Znači, to važi sada, u ovom trenutku za nas kao ljude, u ovom trenutku naše evolucije i istorije. To nije bilo tako u preistorijsko doba, nije bilo tako pre 200 godina i sigurno neće biti tako za 100 ili za 500 godina“, rekla je dr Mladenović.
Navela je da postoji nešto što je mnogo važnije od dužine života, a to je dužina zdravog života, ili takozvani heltspan: „Što je naš životni vek duži, biće duži i taj zdrav životni vek, a pik će se pomerati. Znači, u praistorijsko doba je bio u dvadesetim godinama, u antičkoj Grčkoj i Rimu 25, a sad je između 25. i 35. I ja očekujem zaista da se to pomeri ka nekim četrdesetim godinama kako dužina života bude rasla. A rašće sigurno, čak i sa ovim sadašnjim stanjem razvoja nauke i medicine, a sigurno će taj razvoj ići i dalje ovaj skokovito“.
Činjenica je da se sve manje podudaraju biološka i hronološka starost.
„Postoji nešto što je hronološka starost, a to su naše godine, i postoji nešto što je biološka starost, a to je koliko su nam stare ćelije i organi. I ta biološka starost, interesantno, može dramatično da odstupa od hronološke. Neko može da ima 50 godina a da biološki bude star 40, ili 60. E sad, ta biološka starost je opet nešto što je u fokusu istraživanja današnjih, istraživanja starenja. Odnosno, pokušava se da se napravi neki panel markera koji bi precizno odredili našu biološku starost. Jer to nije jednostavno, starenje je izuzetno komplikovan i kompleksan i multifaktorijalni proces“, objasnila je gošća Jutarnjeg programa.
Pitanje pouzdanih markera
Govoreći o markerima dr Mladenović ističe da se intenzivno u struci radi na evaluaciji na desetine potencijalnih markera i da se nekih osam do devet za sada izdvaja kao vrlo pouzdano. Ipak, kako naglašava, ne postoji panel koji bi sa sigurnošću mogao da sigurno odredi markere tačne biološke starosti.
Svaki od tih markera meri neki drugi aspekt starenja. Na primer, tu jeepigenetski sat, zatim telomere, ali i druge stvari poput oksidativnog stresa, smanjenja aktivnosti proteazoma, starenja mitohondrija. Ono što je najbitnije jeste da starost može da se menja.
„Može da se utiče na ono što vam genetika da kao predispoziciju, načinom života. E sad, trenutno su u fokusu neka istraživanja gde se farmakološki pokušava da se taj epigenetski sat vrati malo unazad. Ima nekih uspeha. Nisu ćelije vraćene baš na početak, ali su vraćene dosta unazad. Ali to je sad na nivou već laboratorije. Ono što mi možemo da radimo, a možemo da radimo svašta, i ono što je najvažnije, možemo da radimo svašta bez puno novca. To je da ono, čuveno, živimo zdravo. E sad, zdrava ishrana, pri tome ne mislim samo na namirnice koje jedemo, nego i na kalorijski unos. A reći ću vam i zašto. Fizička aktivnost i intelektualna aktivnost, verovali ili ne. To su neke, sve stvari koje nas održavaju što duže u onom zdravom životnom veku“, kaže dr Mladenović.
Kada je reč o ishrani, ona dodaje da je najpoznatija, najdelotvornija i najduže ispitivana anti ejdžing intervencija zapravo, kalorijska restrikcija. „Znači, to sad već ima, ja mislim skoro sto godina, nije mislim nego 1935. je izašao prvi rad koji je pokazao da ako smanjite hranu miševima za 50%, oni će živeti 30% duže. E sad, kalorijska restrikcija je stvarno nešto što nema nikakve sumnje da produžava život, da produžava zdrav životni vek i da ima mnoštvo benefita. Međutim, da bi imala optimalne efekte, kalorijska restrikcija treba da otpočne u nekom ranom adultnom stanju. Znači, naše neke 20, 25. godine“, objasnila je doktorka Mladenović.
Dodala je da efekti tih restrikcija mogu da budu štetni u kasnijim periodima života, zato što je organizam već krenuo u procese starenja, i da treba biti oprezan. Napomenula je da je važno i to da nije samo u pitanju to koliko su namirnice koje unosimo zdrave, već i koliko ćemo jesti a i koliko kalorija potrošiti.
„Najbolji efekat daje kombinacija kalorijske restrikcije i fizičke aktivnosti. Znači, vi možete ostati na svom unosu a da se više trošite. Nisam sigurna da su ti eksperimenti rađeni, da unos ostaje isti ali da se intenzivno fizički radi. Kažem, najbolja je kombinacija. I opet ne svaka fizička aktivnost“, kaže doktorka.
Genetika nema pretežni uticaj na način starenja
Ističe da to kako će određena osoba reagovati na navedene obrasce ponašanja ima malo veze sa genetikom i da je, kako kaže, možda 20 procenata našeg starenja uslovljeno genetikom, a većim delom načinom života i uslovima spoljašnje sredine.
Dr Mladenović podseća da su istraživanja pokazala da postoje zakozvane plave zone. Ima ih svega pet u svetu i to su regioni u svetu koji se karakterišu izuzetno visokim brojem stogodišnjaka i stodesetogodišnjaka. Pokušavalo se, kako navodi, da se nađe zajednički faktor, pošto su zone svuda po svetu, jedna u Japanu, druga na Sardiniji, a jedna čak u Kaliforniji. Istraživanja sa pokazala da je pored ostalih markera, za zdravo starnjenj i dug život, bio važan karakter, odnosno optimizam kod ljudi. S druge strane stres u svakom smislu povećava biološku starost.
„Trenutno ne postoji konsenzus oko tih markera. Mi trenutno na Institutu pripremamo jedan veliki evropski projekat koji, nadam se ako bude finansiran, omogućiće upravo to. Da se na naučno utemeljen, jedan sveobuhvatan način, odredi biološka starost, kako u naučnom smislu, tako možda ovaj i kao pružanje usluga. I vi onda možete ispratiti. Već nakon tri ili četiri meseca možete primetiti efekat nečega na tu biološku starost.
To je neverovatno kako to može da se menja. Počevši od tog epigenetskog otiska, odnosno sata u našim ćelijama. DNK, odnosno naši geni u molekulu DNK su upakovani na vrlo specifičan način zajedno sa određenim proteinima. I oni tokom života, zajedno sa tim proteinima, trpe određene epigenetske modifikacije. Znači, način na koji su upakovani određuje koliko nekom genu može da se priđe i koliko može biti eksprimiran. Pa onda neki geni koji ne bi trebalo da su eksprimirani,biće, oni koji bi trebali, neće. I onda se to nagomilava tokom starenja i svako od nas nosi specifičan taj epigenetski otisak. Verovali ili ne, to može da se menja. Načinom ishrane, načinom na koji vežbamo, da li vežbamo… Bukvalno ćemo promeniti način kako nam je upakovana DNK, odnosno taj epigenetski otisak“, objašnjava sagovornica RTS-a.
Evidentna promena svesti
Doktorka Aleksandra Mladenović kaže i da se ponašanje ljudi menja, da mnogi počinju da vode računa o fizičkoj kondiciji i da je danas uobičajeno videti ljude u srednjem i starijem dobu da redovno vežbaju, što pokazuje da se svest o zdravom starenju menja.
Prema drugim studijama, pokazalo se da se kognitivna adolescencija završava sa 33 godine, kod oba pola.
„Znači, ne završi se adolescencija oko 20. kad je ona kao biološka, nego negde sistem kompletno nekako sazri oko 33. I onda nastupa, hajde da kažemo, neki optimum, ili neki period stabilnog funkcionisanja, koji traje sve do 66. I to se promenilo. Znači tek od 66. možemo da kažemo da postoji neki značajan kognitivni pad. Tako da su ljudi u tom nekom opsegu zaista kognitivno, sa izuzecima naravno, kognitivno u optimumu. Što je jako bitno i važno“, zaključila je dr Aleksandra Mladenović.
(RTS)