Zabava, laka zarada, potreba da budu prihvaćeni u društvu, to mlade najčešće gura u svet kocke. Prvi kontakt sa njom imaju, između osmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, kažu lekari.
„Vrlo često u porodici ono što je problematično, vide takav model ponašanja, u najbližoj okolini, to je nekako dostupno svuda, široko rasprostranjeno, a čim je nešto široko rasprostranjeno to ne daje utisak da je i opasno“, kaže dr Olivera Sbutega Filipović, psihijatar Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Zato roditelji, treba da reaguju na vreme. Kada primete da deca imaju neobjašnjivo mnogo novca i brendirane stvari, zatim zanemaruju školske obaveze, povlače se u sebe ili kada počnu da nestaju vredni predmeti iz kuće i zapadnu u dugove.
„Roditelji koji vraćaju te dugove prosto ne smatraju to za problem, misle da je to bahatost, bezobrazluk da će to da prođe dete. Međutim, to je bolest zavisnosti kao bilo koja druga bolest i tek drugi, treći put kad se suočavaju sa zelenaškim dugovima shvataju da postoji možda problem i da bi trebalo potražiti stručnu pomoć“, objašnjava Jelena Manojlović, psihoterapeut Centra za prevenciju i lečenje patološkog kockanja.
Kod mladih je u porastu i onlajn klađenje, što posebno zabrinjava stručnjake. Plaši ih i to što neke platforme nemaju opciju da provere uzrast deteta.
„Deca na nekim jednostavnijim platformama veoma lako kao i na društvenim mrežama mogu da slažu da imaju više od 18 godina i da na takav način pristupe igranju. Neretko se dešava da zloupotrebe tuđe lične karte zbog podataka, tuđe platne kartice, da deca koja već sa jedanaest, dvanaest, trinaest godina pristupaju ovakvim platformama, uzimaju telefone svojih roditelja recimo noću dok spavaju“, navodi Katarina Jonev Ćoraković, stručnjak za bezbednost dece na internetu.
Odvikavanje je dugotrajno, ali uspešno
A u procesu odvikavanja ključna je podrška porodice. Oni koji rade sa zavisnicima kažu da se u poslednje vreme roditelji javljaju dok se bolest kod mladih još nije razvila.
„Postoje ti stereotipi da za ovo ne postoji lek. Porodice se vrlo često osećaju u bezizlaznim situacijama, bespomoćno. Mi im pomažemo tako što dođu na prvi pregled, odredimo stepen zavisnosti, ali i psihičko stanje i onda kroz grupni porodični psihoterapijski tertman nastavljamo lečenje. Dugotrajno je i zahtevno, ali moram da kažem i uspešno“, precizirala je dr Olivera Sbutega Filipović.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije još iz 2008. Srbija je bila na drugom mestu u Evropi po broji kockarnica. Problem je što ih sve češće reklamiraju influenseri sa društvenih mreža, a mnogi od njih jesu uzori mladima.
U Rumuniji, je na primer, Vlada dala moć gradovima da zatvaraju kockarnice. Albanija je zabranila kockarnice, a Španija ograničila njihovo reklamiranje.
(RTS)