Kada napetost poraste do tačke ključanja i bes se raspali, sipamo bujicu kritika na one koje volimo i stvaramo atmosferu dovoljno gustu da uguši i najzdravije veze.
Brige oko novca, premalo (ili previše) želje za bliskošću, čak i zanemarena čarapa ostavljena danima pored kreveta, mogu da podstaknu ogorčenost koja na kraju preraste u usijani bes.
Ali dok uglavnom prepoznajemo emocionalne posledice, zaboravljamo da ponovljene i česte žestoke svađe mogu da postanu toksične i promene hemiju u mozgu i uzimaju značajan danak našem telu, čak do te mere da povećavaju šanse za srčane bolesti i demenciju.
Kako su naši mozgovi i telo pogođeni
Kada se anksioznost pojačava naš racionalni um se isključuje.
Ako ste se našli u situaciji kako vičete nesuvisle gluposti usred svađe, za to postoji dobar razlog. U tim trenucima slepog besa, sva racionalna misao se rastvara dok mozak preplavljuju hemikalije koje menjaju svest, a telo ostaje bez energije.
„Kada se svađamo sa nekim do koga nam je stalo, naš emocionalni mozak – amigdala – se aktivira. Kada se jednom pokrene, pokreće reakciju tela na stres (režim borbe ili bekstva). Oslobađaju se adrenalin i kortizol, povećava se broj otkucaja srca i raste krvni pritisak. Normalno, naš mozak oslobađa kortizol svakog jutra kako bi nam pomogao da se osećamo spremno za dan. Problem nastaje kada kortizol ostane stalno povišen“, objašnjava neurolog dr Fej Begeti.
Dok smo u ovom povišenom stanju emocija, prefrontalni korteks, deo odgovoran za rasuđivanje i kontrolu impulsa, takođe postaje manje aktivan. Ova neravnoteža se može opisati kao „emocionalna poplava“. U ovom stanju sposobnost logičkog razmišljanja opada.
Pamćenje je otežano (i rizik od demencije može biti povećan)
„Dugoročno gledano, uz konstantan stres, mogu se desiti strukturne promene u mozgu – područja povezana sa pamćenjem, poput hipokampusa (koji se nalazi duboko u temporalnom režnju), mogu biti pogođena, što dovodi do problema sa pamćenjem. Problemi sa pamćenjem povezani sa hroničnim stresom su nešto što često viđam u svojoj neurološkoj klinici“, napominje dr Begeti.
„Često kada se svađamo, teško pamtimo detalje, zato što je hipokampus ugrožen“, navodi neurolog Laura Elera. „Možda se sećate svojih emocija, poput besa, tokom svađe, ali ne možete tačno da evocirate šta je rečeno ili redosled događaja.“
Takođe postoji sve više dokaza da kontinuirani stres i povišen kortizol, verovatno izazvani stalnim i ponovljenim svađama, mogu povećati šanse za razvoj demencije.
Ovo je složena tema, sa različitim faktorima rizika koji doprinose. „Postoje pretpostavke da ponovljeni stres tera telo da štedi energiju u mozgu kako bi ponovo uravnotežilo ukupne nivoe, što bi moglo da dovede do ugrožavanja vitalnih moždanih ćelija“, napominje Elera.
Srce je pod opterećenjem
Tokom burne svađe telo je preplavljeno vrućom, intenzivnom energijom, ali uglavnom ne postiže ništa ili nikuda ne stiže.
U našem društvu, stres je postao normalizovan, a povećan stres nas čini sklonijima da se konfrontiramo, ali može da nas gurne i ka društvenoj izolaciji, u alkoholizam, prejedanje ili probleme sa spavanjem – što su sve faktori koji utiču na zdravlje srca.
Mnogi se okreću nezdravim navikama kako bi se nosili sa stresom. One mogu da donesu olakšanje i privremeno smanje stres, ali na duži rok, dovode do visokog holesterola, visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2. A sve to vremenom ošteti srce, vitalne organe i arerije i povećava rizik od srčanog ili moždanog udara.
Imuni sistem je ugrožen
Svađa sa nekim koga volimo ne samo da emocionalno boli, već šalje poruke telu, pogoršavajući nivo anksioznosti i ugrožavajući naš imuni sistem.
Kada se telo više puta gurne u režim borbe ili bekstva, jetra oslobađa glukozu u krvotok, mišići postaju napeti, a disanje se ubrzava kako bi pluća unela više kiseonika.
Kada ovo postane hroničan način postojanja, intenzivna anksioznost može dovesti do oslabljenog imunog sistema, jer hormoni poput kortizola i adrenalina na kraju suzbijaju proizvodnju imunih ćelija, kao i poremećaj sna, probleme sa varenjem, pa čak i određene vrste raka.
Kada je naš imuni sistem potisnut, imamo manju sposobnost da se nosimo sa virusima i bakterijama, a oporavak postaje sve sporiji.
(RTS)