Sledeći put kada glavom udarite u staklena vrata, spoknete se o sopstveno stopalo ili ispustite gasove tokom časa joge, smejte se sebi umesto da pocrvenite od stida. Novo istraživanje pokazuje da će vas humor u trenucima nespretnosti učiniti simpatičnijim – i ljudi će vas videti kao pristupačniju, kompetentniju i autentičniju osobu nego ako i posle pet minuta ćutite postiđeni.
Kada su u pitanju bezopasne nespretnosti i društveni gafovi, priznanje greške i iskren smeh može potpuno da promeni atmosferu u prostoriji – prelazite od toga da vas prisutni osuđuju do toga da ćete se zbližiti sa nekim ko je doživeo sličnu situaciju.
Studija – objavljena u časopisu Journal of Personality and Social Psychology – delimično je inspirisana istraživačkim interesovanjima dr Ovul Sezer, profesorke na Univerzitetu Kornel, koja proučava kako nas drugi ljudi vide.
Istraživači odavno znaju da je stid društveno koristan fenomen, jer signalizira kajanje i poštovanje normi. Pa ipak, pošto se prof. Sezer bavi i stendap komedijom, to iskustvo joj je pokazalo da je ponekad bolji potez iskoristiti trenutak i nasmejati se.
Ta dvostruka perspektiva pokrenula je pitanje: Ako napravite grešku, da li je stid uvek najbolji potez? Ili je smeh možda efikasniji?
Kada – i zašto – smeh funkcioniše
U studiji, Sezerova i njene kolege sprovele su šest eksperimenata u kojima je učestvovalo više od 3.000 učesnika koji su čitali o neprijatnim situacijama drugih ljudi, poput dramatičnog obaranja čaše u restoranu ili entuzijastičnog mahanja pogrešnoj osobi. Zatim im je rečeno, ili su im prikazane fotografije, koje su posvedočili kako je osoba koja je napravila gaf reagovala.
U pojedinim slučajevima, ‘prestupnik’ je delovao uznemireno i nesigurno; u drugima je okrenuo na šalu i smejao sebi. Učesnici su zatim ocenjivali tu osobu na osnovu osobina kao što su otvorenost, kompetentnost, moralnosti i autentičnost. Generalno, oni koji su se smejali sopstvenim manjim greškama bili su ocenjeni pozitivnije od onih koji su delovali vidljivo posramljeno.
„Smejanje sebi signalizira samoprihvatanje, a mi volimo ljude koji prihvataju sebe“, objašnjava koautorka studije. Sposobnost da se reaguje humorom slična je sleganju ramenima – nećete se zadržavati na tome šta bi drugi ljudi mogli misliti o vama.
„Ovo su klasična, benigna kršenja normi, što znači da su malo neprijatna, ali nisu štetna“, dodaje prof. Sezer. Pored toga, smejanje sebi šalje ohrabrujuću poruku svakome ko je u blizini: „Ne moraš da me tešiš – svako zlo ima svoje dobro.“
Nalazi su se poklopili sa onim što Ildiko Tabori, klinički psiholog u Los Anđelesu, posmatra i doživljava u stvarnom životu. Ona radi sa komičarima u „Fabrici smeha“ u Holivudu i kaže da stendap nudi neku vrstu laboratorije u realnom vremenu za društvenu dinamiku. Komičari koji se smeju sebi smanjuju napetost i signaliziraju samopouzdanje, što publici olakšava da se poistoveti.
Zanimljivo je da su učesnici istraživanja često videli otvorenu stidljivost kao nesrazmernu gafu – kao da se osoba osećala gore nego što je situacija zahtevala. U eksperimentima, posmatrači su dosledno procenjivali svakodnevne greške kao relativno bezopasne, čak i kada je osoba koja ih je počinila izgledala posramljeno.
Ta neusklađenost je bila važna. Kada je neko dramatično reagovao na mali propust, to je drugima ukazivalo da je osoba nesigurna ili da joj je preterano stalo do tuđeg mišljenja.
Smeh je, s druge strane, pokazivao da osoba razume da je greška trivijalna i da ne zahteva dramatično samoprekorivanje. Drugim rečima, nije pozitivnost osvojila ljude – već reakcija koja je bila proporcionalna trenutku.
Važno upozorenje
Međutim, istraživanje je pokazalo i da je vrlo bitno da imamo u vidu kada je prikladno smejati se svom gafu. Drugi će pozitivno oceniti naš smeh samo ako je greška bila bezopasna.
Ako se neko spotakne i obori kolegu koji pritom slomi ruku, na primer, krajnje je neprikladno da se soba koja je izazvala povredu smeje sama sebi. Isto važi i ako čestitate ženi trudnoću – a onda saznate da nije trudna.
„Ako je neko drugi povređen, smeh više ne deluje samouvereno – zapravo izgleda neosetljivo, jer signalizira nepoštovanje“, napominje prof. Sezer. „Ključna stvar je da uskladite svoju reakciju sa ozbiljnošću trenutka.“
Kada je neko povređen, dodaje profesorka, posmatrači prelaze sa procene simpatičnosti na procenu moralnosti. U tim situacijama, ljudi očekuju vidljive znake kajanja. U poslednjem eksperimentu istraživanja, učesnici su nekoga ko se smejao nakon što je povredio kolegu procenili kao znatno manje kompetentnog i manje moralnog od nekoga ko je umesto toga pokazao stid.
Humor, u tom kontekstu, nije viđen kao samouverenost – već je signalizirao da osoba nije u potpunosti shvatila posledice svojih postupaka.
Kako da naučite da se smejete umesto crvenite
Ako ste tip koji se zajapuri kao bulka kada kažete nešto neprijatno ili pogrešno izgovorite nečije ime, ta reakcija može delovati automatski. Ipak, postoje načini da je prekinete i umesto toga okrenete na šalu.
Sledeći put kada slučajno kliknete na „odgovori svima“ u imejlu upućenom vašoj kompaniji, podsetite se efekta reflektora: Skloni smo da znatno precenjujemo koliko drugi ljudi primećuju – i pamte – naše greške.
„To neće promeniti vaš život, a drugim ljudima to nije toliko važno koliko vama“, napominje Kejleb Voren, profesor marketinga na Univerzitetu u Arizoni, koji proučava šta stvari čini smešnim. „Ljudi su mnogo svesniji svog identiteta nego tuđeg.“
Upravo na to Sezerova podseća sebe pre svakog nastupa: Drugi ljudi sa mnogo manje strogoće osuđuju naše greške nego što to mi mislimo. Predlaže da steknemo naviku da se upitamo: ‘U redu, napravila sam ovu grešku, ali da li je neko povređen?’. Odgovor je verovatno ne.
„Ovo istraživanje me je inspirisalo da podsetim sebe da ne moram previše da se izvinjavam ili da me bude preterano sramota. Najbolji način da promenim dinamiku je da se smejem sebi, a to pomaže i drugim ljudima, jer onda mogu da vam se pridruže i da im ne bude neprijatno što vam se smeju“, naglašava prof. Ovul Sezer.
(RTS)