Jedna od deset osoba u italijanskom selu Ačaroliju doživi više od sto godina. U pitanju je rekord koji je privukao naučnike iz celog sveta. Prema legendi, Ernest Hemingvej je boravio baš tu i pronašao inspiraciju za svoje delo Starac i more. Danas je Ačaroli u središtu druge priče – one koja istražuje misteriju dugovečnosti.
Istraživači sa Univerziteta „La Sapijenca“ u Rimu i Univerziteta u San Dijegu (Kalifornija) proučavaju oko 300 stogodišnjaka iz Ačarolija, na jugu Italije – mesta koje broji svega 700 stanovnika, a više od 80 njih ima sto i više godina.
Naučnici analiziraju krv, DNK, srce i mozak kako bi shvatili zašto su srčane bolesti, dijabetes i Alchajmerova bolest ovde gotovo nepoznati.
Odgovor je, možda, zapisan u načinu života: malo mesa, mnogo ribe, povrće iz bašte i maslinovo ulje.
Upravo je američki biolog Ansel Kiz, nekoliko kilometara odavde, u Piopiju, proučavao mediteransku ishranu i nazvao ovo područje „trouglom dugog života“. I on je, zanimljivo, doživeo sto godina.
„U januaru 2016. godine započeli smo projekat otkrivanja tajne dugovečnosti u ovim krajevima, sa Univerzitetom ‘La Sapijenca’ u Rimu i onim iz San Dijega, u Kaliforniji. Cilj nije bio samo shvatiti kako toliko njih doživi sto godina, već i kako su tako zdravi u tim godinama“, rekao je Stefano Pisani, gradonačelnik Ačarolija.
„Ansel Kiz je otkrio vezu između mediteranske ishrane i dobrog zdravlja. Bio je fasciniran ovom zajednicom, u koju se i preselio, i sam je govorio da je sebi produžio život za dvadeset godina. Pokušajte da ne jedete mnogo crvenog mesa, jedite dosta povrća, unosite malo soli i vrlo malo šećera. Ali današnji uslovi života, naročito u velikim gradovima, otežavaju posvećenost zdravoj ishrani“, rekao je Valerio Kalabreze, direktor Muzeja mediteranske ishrane.
Dobra ishrana, svakodnevna fizička aktivnost, povezanost sa ljudima i snažan osećaj pripadnosti zajednici svakako su saveznici dugovečnosti. Ipak, istraživači govore i o genu koji je u stanju da bolje iskoristi materije iz biljaka poput ruzmarina, koji, kako kažu, poboljšava pamćenje i rad moždanih funkcija.
U okviru projekta pod nazivom „Inicijativa Čilenta o ishodima starenja“, naučnici su otkrili da stogodišnjaci iz Ačarolija imaju krvnu sliku sličnu osobama trideset godina mlađim.
Malo čudo ravnoteže između prirode, ishrane i unutrašnjeg mira
„Kada smo poslali primerke na Univerzitet u San Dijegu, otkrili smo da su naučnici koji proučavaju protein dugovečnosti bili iznenađeni kada su kod stogodišnjaka iz ovog malog italijanskog mesta pronašli protein koji nikada ranije nisu videli u milion drugih uzoraka. To nam govori da i dalje ne znamo dovoljno. Kao da su ovi ljudi zaštićeni nečim od klasičnih kardiovaskularnih oboljenja koja dolaze sa godinama, a koja kod njih ne vidimo“, rekao je profesor dr Salvatore di Soma, kardiolog Univerziteta „La Sapijenca“.
Stogodišnjaci kažu da jedu samo ono što sami proizvedu – povrće i voće iz svojih bašta i voćnjaka, jaja od kokošaka koje sami gaje, koriste samo maslinovo ulje od sopstvenih maslina i piju vino koje sami prave. Plodove zemlje, kako oni kažu.
U Ačaroliju život teče sporo, u ritmu prirode. Sve je jednostavno – baš kao nekad. Ljudi ovde ne znaju za stres, i dalje se čvrsto drže pravih vrednosti i neguju prijateljstva.
Možda tajna dugovečnosti nije u laboratorijama, već u načinu na koji gledamo svet – sa smirenošću, zahvalnošću, čašom vina i uvek mladim srcem.
(RTS)