Podvig dodatno dobija na težini kada se zna da je Damato trčanjem počeo da se bavi tek u poznim godinama. Neposredno po prolasku kroz cilj, ispred milanskog Duoma, kroz osmeh je rekao voditelju programa: „Malo mi nedostaje daha.“ Već nekoliko trenutaka kasnije, uz prepoznatljiv smisao za humor, na pitanje odakle dolazi odgovorio je: „Iz Torina, ali ne peške“.
Prvi maraton sa 73 godine
Priča Đuzepea Damata nosi posebnu životnu poruku. Trčanjem je počeo da se bavi tek sa 73 godine, nakon što je prethodno godinama negovao veliku ljubav prema biciklizmu.
Kako je ispričao za italijanske medije, sve do tada sportsku strast pronalazio je na dva točka.
Posle jedne nezgode i supruginog zahteva da ostavi bicikl, odlučio je da promeni disciplinu, ali ne i životni ritam. Počeo je da trči, a svoj prvi maraton završio je za impresivnih 3 sata i 40 minuta. Od tada nije stao.
Maraton u Milanu bio je 17. u njegovoj karijeri, a na putu do novog svetskog rekorda pratila su ga, kako kaže, njegova „dva anđela čuvara“, unuci Siro D’Amato, iskusan ultramaratonac, i Stefano Damato, 28-godišnjak kojem je ovo bio prvi maraton.
„Malo su me usporavali, jer imam običaj da krenem prejako. Zahvaljujući njima, stigao sam do cilja potpuno svež“, rekao je Damato.
Život u neprekidnom pokretu
Visok 160 centimetara i težak svega 49 kilograma, sa građom tipičnom za brdskog biciklistu i dugoprugaša, Damato iza sebe ima život ispunjen radom i sportom.
Rođen u Torinu, od oca iz Pulje i majke iz Veneta, godinama je vodio malu porodičnu firmu za parkete, ostajući pritom stalno fizički aktivan.
I danas igra tenis nekoliko puta nedeljno, a duh takmičara nikada ga nije napustio. Još kao osamnaestogodišnjak biciklom je za samo četiri dana stigao od Torina do Napulja, a tokom života savladao je i brojne dolomitske planinske prevoje.
U njegovoj porodici, čini se, i genetika ima važnu ulogu, otac Stanislao doživeo je 102 godine.
Novi izazov već u Torinu
Za Đuzepea Damata, međutim, ni svetski rekord nije krajnja stanica. Novi cilj već je pred njim: Polumaraton u Torinu 19. aprila.
„Video sam da tamo trče i prijatelji, verujem da ću im se pridružiti“, rekao je Damato, jednostavno i mirno, kao da iza sebe nema upravo istorijski rezultat. Planove ima i za budućnost: „Nadam se da ću trčati još desetak godina“.
Kada to izgovori čovek koji je sa 90 godina oborio svetski rekord, te reči zvuče kao više od želje, kao snažna poruka da za nove ciljeve nikada nije kasno.
(RTS)