Njihovi „vršnjaci” su ajped i Instagram, a digitalni svet im je bio poznat pre nego što su umeli da hodaju ili izgovore prvu reč. Dok su još učili da prepoznaju sopstveno lice u ogledalu, već su znali kako da prevuku prstom po ekranu.
Iako i sami svedoci digotalnog doba, roditelji i nastavnici, neretko se čude s koliko lakoće deca barataju telefonima i računarima. Ali ta lakoća često zavara – pokazuju istraživanja.
Sve veća upotreba tehnologije ne znači i adekvatnu digitalnu pismenost
– Unicefov izveštaj pokazuje da skoro polovina mladih deli svoje lične podatke na mreži da bi pristupili sadržajima, dok njih 25 odsto to čini samo zbog besplatnog pristupa interentu;
– Stručnjaci sve češće podsećaju roditelje na pravilo koje je osmislio francuski psiholog Serž Tiseron „3-6-9-12“:
Nema korišćenja kompjutera i telefona do treće godine.
Bez interneta do šeste godine.
Zabranjeno je igrati igrice pre devete godine.
Ne dozvoliti im da budu na društvenim mrežama pre 12. godine.
U praksi to i nije tako lako. Deca sve ranije počinju da koriste digitalne uređaje. Opasnosti se kriju i na naizgled bezazlenim platformama – poput Robloksa.
„Nisu samo osnovci tamo. Ja moram da istaknem da roditelji svojoj deci i predškolskog uzrasta kupuju telefone i instaliraju ovu aplikaciju. Ono što ovde jeste problematično je to što roditelji nisu svesni koliko to može biti opasno mesto, pre svega jer su predatori sa društvenih mreža samo napravili dodatni kanal komunikacije na ovoj platformi. I onda, između ostalog, deca su potencijalne mete ucene, pretnji, zlostavljanja“, ističe Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na interentu
Iako digitalni svet pruža ogromne mogućnosti za učenje i zabavu, stručnjaci upozoravaju na brojne rizike. Među najvećim su izloženost neprimerenom sadržaju – od nasilja i pornografije do ekstremističkih poruka
„Roditelj mora razumeti i pričati sa svojom decom. Ne da vi mislite ako ste kupili detetu bilo koji tehnički uređajh – od igračke konzole do mobilnog telefona – da ste dobili neke vreme i da je vaše dete bezbedno. Ovo može da bude bomba u vašem detetu. To nisu samo izazovi oko pedofila. To su sekte, to su navijačke grupe, odatle se regrutujete u trgovinu narkoticima… Nebrojeni su izazovi. Tu je kocka, vidite koliko se danas ona promoviše, ovde kod nas kockarnice niču kao pečurke“, napominje Saša Živanović, stručnjak za visokotehnološki kriminal.
„Danas deca, možda više i od 50 odsto, vaspitanja stiču od digitalnih uređaja, sa Instagrama, Tvitera, Vatsapa i ostalih društvenih mreža, do toga da i na TV-u, medijima, ali i pisanim časopsima, naslovi su strašni – ko je koga ubio, opljačkao , razveo se. Vi kada bacite pogled ne možete da vidite tri lepe informacije. Mi zaboravljamo da su deca sunđeri i sve upijaju“, naglašava psiholog Anita Gvero.
Pored mogućnosti, sa decom treba razgovarati i o rizicima novih tehnologija. Znanje i kritičko razmišljanje postaju najvažnija zaštita.
(RTS)