Robot Voli još uči reči srpskoj jezika, a kada ga savlada potrudiće se da svi dođu do reči. Jedan je od najsavremenijih alata koji se koriste u inkluzivnom obrazovanju, a naši stručnjaci s njim su se upoznali tokom studijske posete Bolonji u okviru projekta „Učimo svi zajedno“.
Voli je stigao iz Italije sa važnom misijom da niko ne bude izostavljen. Međutim, da bi se i on osećao bolje u drugoj sredini sredini dobio je ime u skladu sa resursnim centrom koji je posao njegov dom. Tako se u centru „Radivoj Popović“ robot zove Raša.
Uskoro će posećivati redovne škole širom Srbije. Za rad sa robotima nastavnike će obučiti stručnjaci iz resursnih centara.
„Mi njega vidimo kao alat, ništa drugačije od video bim projektora ili laptopa ali sve u rukama naših stručnjaka koji će zajedno sa nastavnicima u redovnim školama osmisliti aktivnosti za decu u kojima će učestvovati robot. Aktivnosti su uvek grupne, što znači da uvek moraju da budu svi uključeni“, kaže rukovodilac Resursnog centra „Radivoj Popović“, dr Stevan Nestorov.
Robot je samo jedan od alata asistivne tehnologije. Za decu sa smetnjama u resursnim centrima izrađuju i druge materijale koji im olakšavaju komunikaciju i učenje. Posebno ih prilagođavaju svakom detetu, što im mnogo znači.
„Pre svega jedan mir, zadovoljstvo, zato što je urađeno nešto što je njima prirodno, zato što mogu da se iskažu na način koji je njima prirodan, u skladu sa njihovim načinom funkcionisanja“, navodi defektolog i saradnik za izradu didaktičkih sredstava, Katarina Radaković.
Po individualnom planu u redovnim školama obrazuje se više od 20 hiljada dece i taj broj je udvostručen u protekloj deceniji. Specijalne škole, kojih ima 47 u Srbiji, pohađaju deca sa višestrukim smetnjama i njih je nešto više od 5 hiljada.
„Mi ćemo u narednom periodu pokušavati da dobijemo još više i asistivne tehnologije i još više obuke za naše resurs centre. Tako da smo zajedno sa Unicefom formirali u Zavodu za unapređivanje obrazovanja koji je vrlo aktivan u ovom procesu, na Nacionalnom obrazovnom portalu imamo jednu stranicu kataloga asistivne tehnologije. Tu mogu svi da se informišu i gde su resurs centri i koji su kontakti i koja je to asistivna tehnologija koju možemo u ovom trenutku da pružimo“, ističe pomoćnik ministra prosvete, dr Snežana Vuković.
A da bi podrška bila još jača, potrebno je više finansijskih sredstava na lokalnom i nacionalnom nivou, ukazuje izveštaj o inkluzivnom obrazovanju. Potrebno je usklađivanje obrazovnog, socijalnog i zdravstvenog sistema i reforma univerzitetskih programa kako bi i budući prosvetni radnici bili spremni za rad u inkluzivnim učionicama.
(RTS)