Pomeranje časovnika dva puta godišnje utiče na sve, kako zdrave, ali posebno na bolesne, posebno hronične pacijente, napominje dr Vladimir Diligenski.
„Minimalna transformacija u normalno stanje je dva dana. Znači, svakog zakači ta promena radnog vremena u smislu da loše spavaju, bivaju razdražljivi, umorni i osećaju se ponekad i depresivno i veoma napeto. Ono što nije dobro, što je koncentracija za posao koji rade snižena a time i mentalna efikasnost“, napominje gost Jutarnjeg programa.
Doktor Diligenski objašnjava da ove promene u računanju vremena možemo uporediti sa fenomenom džet-lega, kada iz jedne vremenske zone otputujemo u drugu.
„Ta ideja da će se produktivnost povećati, neki eksperimenti na početku 20. veka očigledno nisu bili tačni, tako da je veća šteta nego korist. Reci kravama da daju mleko sat vremena ranije?! Apsolutno nemoguće“, ističe neuropsihijatar.
Lekari preporučuju da je ovu vrstu promene najlakše prebroditi povećanom fizičkom aktivnošću, kako bismo se dovoljno umorili i mogli ranije da zaspimo. Ukoliko to ne pomogne, možda se moramo osloniti na lekove, kako bismo ujutru bili spremni da se vratimo na posao.
„Mlađi ljudi su elastičniji i manje problematični. Stari ljudi mnogo problematičniji, zato što oni fiziološki spavaju pet sati kraće. Tako da ta adaptacija nekada traje i mesec dana čak. Minimalno je dve nedelje za zdrave, dok mlađima u dobroj kondiciji dovoljno je dva dana otprilike“, napominje dr Vladimir Diligenski.
Kakvu korist imamo od pomeranja časovnika
Godine 2019. Evropska unija je donela odluku da se krene ka ukidanju pomeranja vremena na nivou cele Evrope, uz preporuku da se svaka zemlja izjasni u pogledu toga kako će da reši taj problem. Da li će se odlučiti u potpunosti na zimsko računanje vremena ili će ostati na letnjem, podseća Slobodan Bubnjević.
U anketi koja je sprovedena na nivou Evropske unije o pomeranju časovnika, učestvovao je veliki broj Evropljana, ali zastupljenost nije bila ravnomerna, jer su se mnogo više odazvale zemlje sa severa Evrope, napominje Bubnjević.
„Na jugu Evrope je mnogo bolja situacija i mnogo su vidljivije pozitivne strane pomeranja časovnika. Dakle, imate više sunca u toku letnjih meseci kad je turizam vrlo prisutan i kad vam ta stvar donosi neku ekonomsku dobit, dok na severu, posevno krajnjem severu, na primer, oni gotovo i ne osete jer u tim periodima godine kad imaju tako snažne efekte da je ovo zanemarljivo“, ističe gost Jutarnjeg programa.
S druge strane, mi trpimo drugu vrstu posledica zato što se nalazimo na krajnjem istoku srednjevropske časovne zone, na samoj liniji granice sa istočnom vremenskom zonom i nama je inače obdanica kraća nego na zapadu Evrope, dodaje Bubnjević.
Zato za nas nije najbolja odluka da Evropa odustane od letnjeg računanja vremena, jer bismo imali mnogo manje sunčanih sati tokom leta.
„Jedno je stres koji imamo dva puta godišnje i koji, kako i lekari govore, ima negativan učinak, već je i pitanje koliko zapravo pozitivnih efekata imamo od ovoga, kada govorimo, na primer o energetici, što je kod nas sad vrlo važno u ovom trenutku. Ne može se baš reći da je letnje računanje vremena donelo boljitak u tom smislu“, napominje Bubnjević.
Urađene su brojne studije na nivou Evrope, a 2016. godine je urađena meta-analiza, velika češka studija, koja je pregledala 160 različitih istraživanja u pogledu efekata letnjeg računanja vremena. Utvrđeno je da su efekti energetskih ušteda negde oko jedan odsto ili manje.
(RTS)