Stopa razvoda iz godine u godinu sve je viša, ali primat po broju razvoda su preuzeli parovi srednjih godina i stariji.
Odrasli stariji od 65 godina sada su jedina starosna grupa u Sjedinjenim Državama, na primer, sa rastućom stopom razvoda. Za starije od 50 godina, stopa je takođe rasla decenijama, ali se sada stabilizovala.
Procenjuje se da se otprilike 36 odsto parova koji se razvode imaju 50 i više godina, u poređenju sa samo 8,7 u 1990. godini. Ovo se obično naziva „sivi razvod“.
Studije pokazuju da se ovaj trend razvoda u kasnijim godinama života dešava iz više razloga. Za početak, živi se duže nego nekada, a stariji parovi su izgleda manje spremni da trpe nezadovoljstvo u braku nego ranije. Istovremeno, mladi ljudi se kasnije venčavaju i postaju selektivniji pri izboru partnera.
Jedna korejska izreka kaže da brak treba da traje „dok crna kosa ne postane koren mladog luka“ – što znači da je to doživotna obaveza. Ali od dvehiljaditih, sve više starijih osoba u Koreji prolazi kroz takozvani ‘hvang-hon’ razvod, ili ‘razvod u sumrak’.
S obzirom na to da je prosečan životni vek u Koreji preko 80 godina za muškarce i žene, „oni u pedesetim i šezdesetim godinama mogu očekivati još 30 ili 40 godina života, a „sivi razvod može ponuditi šansu za novo poglavlje u životu“, navodi se u studiji.
Japan je takođe zabeležio porast „zrelih“ razvoda od 1990. godine, i danas sivi razvodi čine 22 odsto svih razvoda u zemlji.
Usred ovog trenda, jedan aspekt sivog razvoda počinje da dobija više pažnje: iznenađujuće dubok i snažan uticaj koji razvod može imati na odraslu decu – i na njihove odnose sa roditeljima, posebno sa očevima.
„Kao zemljotres“
Iako je u naučnoj literaturi opširno proučavano kako razvod utiče na malu decu, uticaj na odraslu decu je dugo bio zanemaren, možda zato što se pretpostavljalo da su zrelija i da se bolje nose s tim. Međutim, već krajem osamdesetih, nova istraživanja su otkrila da, baš kao i mala deca, odrasla reaguju na razvod roditelja besom, šokom i „dugotrajnom tugom“.
Razmišljajući o uspomenama koje dele sa porodicom, odrasla deca se mogu pitati: „Da li je sve bilo varka i maska? Da li su ikada zaista bili srećni?“. Dešava se i da odrasla deca raskinu dugogodišnju vezu ili čak i veridbu zbog razvoda roditelja, a često dovode u pitanje svoj identitet i samopoštovanje.
„Razvod roditelja može biti teško iskustvo za svaku osobu bez obzira na godine, bez obzira na trajanje braka. Iskustvo ili tranzicija je jednostavno drugačija“, kaže Džolin Grinvud, profesorka sociologije na Univerzitetu u Pensilvaniji.
Odrasla deca mogu, na primer, osećati obavezu da pomognu roditelju za koga vide da je žrtva „nepravde“ – na primer, da stanu na njegovu stranu, pruže im emocionalnu i socijalnu podršku ili čak da ih podrže pravnim savetima, dodaje profesorka.
Kada je intervjuisala 40 odrasle dece razvedenih roditelja, uobičajena tema koja se pojavila bio je osećaj zaglavljenosti između dve strane: „Roditelji često na svoju odraslu decu gledaju kao na vršnjake, sebi jednake ili ljude od poverenja i ‘stavljaju ih u sredinu’“, dodaje. „Ovo ne znači da neki roditelji to ne rade sa decom mlađom od 18 godina, ali je verovatnije kada deca imaju 18 ili više godina.“ Istraživanja pokazuju da ćerke, posebno, češće pružaju emocionalnu podršku nego sinovi.
Takođe odrasla deca često imaju problema sa gubitkom granica sa roditeljima nakon razvoda, na primer, ako im se roditelji obrate za savete o potencijalnim emotivnim vezama. Ne rade svi roditelji to, ali činjenica je da odrasla deca nemaju pojma kako da se nose s tim.
Sivi razvod takođe može da utiče i na odnose roditelja sa braćom i sestrama i članovima šire porodice, praznike ili porodične rituale, kao i na romantične veze same odrasle dece. Dešava se da teško i lično shvataju razvod roditelja, do te mere da počinju da brinu koliko će trajati njihove sadašnje ili buduće romantične veze.
Očevi napušteni?
Tokom života, naši odnosi se razvijaju, uključujući i odnose koje imamo sa roditeljima. Kao mala deca, naši roditelji pružaju isključivo emocionalnu i finansijsku podršku. Kako starimo, ovaj odnos postepeno postaje obostraniji i na kraju se obrće, pri čemu odrasla deca brinu o svojim starijim roditeljima. Ali razvod u kasnim godinama može da preokrene taj proces – i izazove drastičnu promenu u odnosu sa svakim roditeljem.
U istraživanju zasnovanom na intervjuima sa 40 muškaraca i 40 žena koji su prolazili kroz sivi razvod, Džoslin Eliz Krouli, profesorka na Univerzitetu Rutgers u SAD je otkrila da su se žene suočile sa „ekonomskom kaznom“ nakon razvoda, a muškarci su se, nasuprot tome, suočili sa „društvenom kaznom“.
To je uglavnom zato što su žene često bile zadužene za očuvanje porodičnih veza u braku, što znači da su ulagale vreme i energiju u odnose sa familijom i prijateljima, dok su se muževi oslanjali na svoje žene da im uređuju društveni život.
Posle razvoda, ti muževi su izgubili svoje društvene mreže i imali su manje kontakta sa svojom decom, koja su često bila na strani majke. Muškarci koje je intervjuisala prošli su kroz „iskustvo ogromne tuge“ nakon raskida.
„Matrifikalni nagib“
Ovaj obrazac okretanja dece ka majci nakon razvoda poznat je kao matrifokalni nagib. Kod mlađe dece to može biti posledica dogovora o starateljstvu koji ostavljaju decu sa majkom. Ali studije u različitim zemljama, koje obuhvataju nekoliko decenija, takođe su otkrile ovaj matrifokalni nagib od oca i kod sivih razvoda sa odraslom decom.
Na primer, longitudinalna studija u Nemačkoj sa decom uzrasta od 18 do 49 godina, objavljena 2024. godine, otkrila je da sivi razvod zbližava odraslu decu sa majkama, u smislu kontakta i emocionalne bliskosti, dok slabi vezu sa očevima.
Uticaj je bio najjači na promene u učestalosti kontakta između odrasle dece i svakog roditelja, a umeren na promene u emocionalnoj bliskosti. Na kraju krajeva, sivi razvod „usmerava solidarnost dece ka majkama i stavlja očeve u veći rizik od socijalne izolacije“, zaključila je studija.
I drugi radovi su takođe ukazivali da razvod roditelja u kasnijem životnom dobu dovodi do manjeg kontakta između očeva i dece, što se još više smanjuje kada otac zasnuje novu vezu. Nasuprot tome, kada se majka ponovo upozna sa drugom osobom, čini se da to ne menja intenzitet kontakata između majke i dece. (Zanimljivo je da su žene sklonije da podnesu zahtev za razvod i da se ređe ponovo udaju nakon sivog razvoda.)
Udaljavanje od oca nakon razvoda može se desiti čak i ako otac generalno podržava odraslu decu: jedna studija je otkrila da se nakon razvoda „česti kontakti očeva sa njihovom odraslom decom smanjili“ čak i kada se „finansijska podrška očeva njihovoj odrasloj deci povećala“, na primer.
Neka odrasla deca mogu smanjiti intenzitet kontakata kako bi izbegla sukob: jedna studija sprovedena na 930 razvedenih osoba pokazala je da sedam odsto roditelja nije imalo kontakt sa barem jednim detetom.
Takva narušena porodična dinamika može uticati na dobrobit roditelja, kao i dece, a jedna studija je otkrila da nedostatak kontakta sa barem jednim odraslim detetom „pogoršava negativan efekat razvoda na mentalno zdravlje roditelja“.
Nije sve tako crno kod sivog razvoda
Međutim, veze se mogu ponovo ojačati, a neki očevi se kasnije ponovo povežu sa svojom decom, čak i nakon dugih perioda odsustva.
Kako istraživači širom sveta nastavljaju da se bore sa porastom razvoda u kasnoj životnoj dobi i često bolnom tranzicijom, razumevanje kako to utiče na porodice je ključno.
Naravno, stručnjaci ističu da neki odnosi roditelja i dece uopšte nisu negativno pogođeni. Zapravo, neka odrasla deca neće biti iznenađena ili šokirana kada se njihovi roditelji razvedu, pa čak mogu i da ih podrže u tom naumu. Sve zavisi od okolnosti svake porodice.
Mnoga odrasla deca koju je prof. Grinvud intervjuisala osetila su olakšanje što se roditelji konačno razvode, često zato što je bilo dosta sukoba i svađa dok su odrastali.
(RTS)