Za siromašnija domaćinstva, očekivanja velikog događaja sa poklonima u zlatu, gotovini, kućnim potrepštinama, pa čak i vozilima mogu pretvoriti ćerkino venčanje u finansijsku propast.
Na drugom kraju spektra, zlatni nakit složen na somotom obloženim poslužavnicima, bogato izvezene lehenge (duge suknje) i profesionalno koreografisane plesne tačke pred hiljadama gostiju postale su obeležja luksuznih indijskih venčanja – skala potrošnje koja, kako analiza investicione banke napominje, dovodi do toga da Indijci u proseku troše otprilike dvostruko više na svoje venčanje nego na obrazovanje.
Pritisak indijskog društva
U mnogim porodicama, venčanja su podjednako važna za zajednicu i odnose koliko i za mladence.
Vikramdžit Šarma, organizator luksuznih venčanja, kaže da njegovi klijenti troše od 500.000 do tri miliona dolara na ove razrađene višednevne događaje.
Tokom dve decenije, kaže on, obim i ekstravagancija venčanja su gotovo neuporedivi sa bilo kojim drugim događajem. Rezultat je sve veće očekivanje da svako venčanje bude veće i ekstravagantnije od prethodnog.
Za tri miliona dolara, dodaje Šarma, parovi mogu da obezbede palate u Radžastanu, višednevne kompletne aranžmane, vrhunsko piće, raskošan dekor i vrhunske izvođače.
Troškovi venčanja počinju mnogo ranije
Troškovi ne počinju tek na venčanju, već mnogo pre nego što se pronađe partner.
U elegantnom stanu u Delhiju, tri žene koje stoje iza servisa za pronalaženje partnera „Zavet“ provode dane pomažući porodicama da pronađu odgovarajuće supružnike.
Pajal Mehta Čug kaže za Si-En-En da porodice dolaze sa detaljnim očekivanjima: obrazovanje, prihodi, izgled i društveni status porodice.
„Ljudi traže sve. Žele da brak bude dobar, da je porodica poznata, što bi trebalo da im pomogne da se popnu na društvenoj lestvici“, objašnjava Mehta Čug. „I traže ljubav, poštovanje, sve ostale neopipljive stvari.“
Neki od tih zahteva mogu biti iznenađujuće specifični, dodaje njena koleginica Ritika Bava Sačdev. „Oni žele i nekoga ko slično izgleda“, kaže ona bez ustezanja. „Ne možemo imati debelu devojku sa mršavim momkom, ili obrnuto.“
Uprkos porastu aplikacija za upoznavanje i brakova iz ljubavi, neke procene ukazuju da se preko 90 odsto brakova u Indiji i dalje sklapa uz učešće roditelja ili profesionalnih provodadžija.
Novac je takođe važan faktor za mnoge porodice, kažu oni.
„Bankovni račun, da“, napominje Mehta Čug iskreno. „U mnogim slučajevima to je veoma transakciono. Stanje na bankovnom računu je presudan faktor, nažalost, ono što donosi dogovor.“
Mnogo parova, jedno venčanje
U severnoj Indiji, devetnaestogodišnja Anamika Upadhajaj se sprema da se uda za muškarca koga je srela samo jednom. Ali ona nije jedina nevesta.
Redovi mladih parova sede ispod dugačkog baldahina ukrašenog crvenom tkaninom i plastičnim cvećem. Zvučnici pucketaju od molitvene muzike. Vazduh je gust od mirisa gija i dima od drveta sa svetih vatri.
Upadhajaj je ovde jer njena samohrana majka nije mogla da priušti tradicionalno venčanje kod kuće.
Iako venčanje ne izgleda onako kako bi nevesta želela, za njenu porodici predstavlja ogromno finansijsko olakšanje. Redovi kućnih potrepština su uredno naslagani u blizini: televizori, mašine za šivenje, ormari i ekspres lonci.
Svaki par dobija set predmeta vredan oko hiljadu dolara, koje bi tradicionalno davala porodica mlade kao deo miraza. Za mnoge porodice, to je više od godišnjeg prihoda.
Ceremoniju organizuje Tedžpal Sing, vođa zajednice i lokalni političar, koji kaže da je pokrenuo događaj nakon što je video koliko se porodice muče da plate venčanja svojih ćerki.
„Najveći problem su zajmodavci“, naglašava. U mnogim ruralnim područjima, roditelji pozajmljuju novac po izuzetno visokim kamatnim stopama kako bi platili troškove venčanja i zahteve za miraz.
Sing kaže da masovna venčanja omogućavaju porodicama da udaju svoje ćerke bez uzimanja tih kredita – a takođe i da umesto toga potroše više na obrazovanje svoje dece.
Zlostavljanje žena zbog miraza
Miraz je ilegalan u Indiji, ali je i dalje široko rasprostranjen. Prema podacima Nacionalnog biroa za kriminalističke evidencije Indije, svake godine se prijavljuje više od 6.000 smrtnih slučajeva povezanih sa mirazom – slučajevi u kojima su žene ubijene zbog sporova vezanih za isplatu miraza. Aktivisti kažu da bi pravi broj mogao biti mnogo veći.
Advokat Kunal Madan, koji se često bavi ovim slučajevima, kaže da su zahtevi često indirektni, ali neumoljivi. „Ovo nisu obični zahtevi“, ističe advokat. „To su zahtevi za prekomerne količine novca, imovine ili zlata – stvari koje većina žena jednostavno ne može da obezbedi.“
Prijanka Dabla kaže da je njen brak počeo slavljem, ali se brzo pretvorio u noćnu moru.
Njen otac je potrošio oko 32.000 dolara na venčanje i poklone – daleko više nego što je porodica mogla sebi da priušti, kako kaže, ali su zahtevi nastavljeni i nakon toga.
Dabla tvrdi da je porodica njenog muža počela da traži više novca, pa čak i kuću. Kada njihovi zahtevi nisu ispunjeni, bila je fizički zlostavljana, čak i dok je bila trudna.
Njen muž je u izjavi za Si-En-En negirao optužbe. Priznaje da je motocikl dobio tokom venčanja, ali kaže da je to bio dobrovoljni poklon, a ne miraz, i da su ostale tvrdnje o nasilju koje su protiv njega iznete lažne.
Uprkos strogim zakonima koji zabranjuju miraz, advokat Madan kaže da mnoge žene oklevaju da podnesu žalbe zbog društvene stigme, porodičnog pritiska i sporog tempa preopterećenog indijskog sudskog sistema.
Zajmovi se nastavljaju
Za mnoge porodice, udaja ćerke nosi i radost i olakšanje. „Kada devojčica ode, naš teret postaje lakši.“
U većem delu Indije, od ćerki se očekuje da se udaju i presele u domaćinstvo svog muža. Roditelji se često brinu da će, kako žena stari, njene šanse na tržištu udaje biti mnogo manje, gde se godine, reputacija i porodična pozadina pažljivo ispituju.
(RTS)