Takmičenje u stručnim veštinama Euroskills ima tradiciju dugu 75 godina. Nastalo je krajem Drugog svetskog rata u Španiji kao odgovor na nedostatak kvalifikovanih i kompetentnih kadrova. Tadašnji autori su smatrali da će promocijom stručnih zanimanja privući mlade da se najpre opredele za školovanje, a zatim i za obavljanje tih poslova, objašnjava Mirjana Kovačevič. Licenca je otkupljena i od 2006. godine takmičenje se organizuje za evropske zemlje.
„Konačno se i mi priključujemo i uključujemo jer imamo šta da pokažemo. Imamo tradiciju stručnog obrazovanja dugu 180 godina, toliko dugo traje i saradnja sa privredom i želimo da vratimo ugled i vrednost određenim zanimanjima koja su deficitarna na našem tržištu. Upravo veliki broj takvih bio je predstavljen na ovom takmičenju“, naglašava Kovačevićeva.
Značaj ovakvih takmičenja se ogleda i u tome što se privlače privrednici da se u većoj meri uključe u saradnju sa obrazovnim sektorom, jer treba da ponude mesta za učenje u realnom radnom okruženju. Zemlje poput Austrije, Švajcarske, Nemačke, Francuske, Finske i Danske imaju razvijen model stručnog obrazoavanja u tesnoj saradnji sa privrednim sektorom, napominje gošća Jutarnjeg programa.
Veliki uspeh naše predstavnice
Našoj takmičarki, Katarini Đorđević, medalja je izmakla za nijansu, ali kako naglašava Miloš Pešić, zadovoljni smo s obzirom na to da je ovo bilo naše prvo učešće na takmičenju. Katarina se ipak vratila sa jednom medaljom, Medal of Excellence, što je priznanje koje potvrđuje veliki broj osvojenih bodova.
„Bilo je jako tesno, pa to jeste malo probudilo emocije prilikom saopštavanja rezultata i dodele medalja. Naša takmičarka je imala 732, a trećeplasirana 735 bodova. Nije bilo daleko čak i drugo mesto, ali u svakom slučaju jesmo zadovoljni i jako ponosni na našu Katarinu“, navodi Pešić.
Sistem ocenjivanja je takav da se ne ocenjuje nužno ono što bi takmičari očekivali da će biti ocenjeno. Na takmičenju im se simuliraju različite scene sa glumcima i ocenjuje kako se snalaze. Eksperati koji pripremaju takmičenje i pišu scenarije, polaze od činjenice da se podrazumeva da takmičari znaju da obave bazične tehničke radnje poput prijave i odjave gosta, što svaki recepcioner radi svakodnevno.
„Ali je mnogo veći fokus na tim okolnim stvarima koje će u stvari gosti mnogo više primetiti. Jer tačno je da će svaki recepcioner uraditi na desetine, stotine prijava ili odjava gosta u toku svoje smene, ali ovih iznenadnih situacija nema baš toliko često i onda je veći fokus bio na tome“, objašnjava stručnjak za hotelijerstvo.
Pripreme za sledeće takmičenje
Sledeće takmičenje će biti održano 2027. u Dizeldorfu i Privredna komora Srbije planira da se pojavimo sa većim brojem veština, napominje Marija Kovačević.
„Učešće na ovom takmičenju omogućili su naravno vlada Srbije i takođe naši partneri iz Austrije i Švajcarske koji su finansirali i pripreme, ali i odlazak u Dansku na takmičenje“, navodi gošća Jutarnjeg programa.
Pripreme pre svega počinju u zemlji i biraju se kandidati koji imaju znanje i potrebne veštine. U aprilu je od 25 kandidata odabrano četvoro. Pored hotelske recepcije, učestvovali su tehničar mehatronike i veb-developer.
„Jeste jako važno znanje i veštine koje mladi imaju, ali izuzetno je važno da se i u trenutku snađu. Konkretno, kada je hotelska recepcija bila u pitanju, favorit je možda bila Švajcarkinja, ali njoj je trema u jednom trenutku nadvladala sve znanje koje ima, tako da nije čak ni među prve četiri. Što znači da je jako važna samokontrola, ali i praksa u realnom radnom okruženju“, naglašava Đorđevićeva.
Inače, napominje Miloš Pešić, pomenute zemlje koje imaju razvijeno stručno obrazovanje traticionalno i osvajaju visoke plasmane na ovim takmičenjima.
„U tom smislu nama je bilo važno da vidimo gde smo u odnosu na njih, da vidimo njihov sistem rada. A oni veoma ozbiljno shvataju takmičenja. Njihov proces pripreme je praktično trogodišnji, odnosno oni imaju izbor, pa onda pripreme za ili EuroSkill ili WorldSkill. Praktično urade dva takmičenja“, ističe Miloš Pešić.
(RTS)