Koliko su ti brakovi stabilni? Dok broj brakova opada, broj razvoda raste. Od 2012. je bilo nešto više od 7.000 razvoda da bi do 2024. bilo više od 10.500.
Kada se, uopšte, odlučujemo na brak? Mladoženje su sve starije. Pre 15 godina prosek godina kada se stupalo u brak bio je 32,6 godina, a danas – 34,5. I mlade prate ovaj trend, 2008. su stupale u brak sa nepunih 29 godina, a danas sa 31,5.
„Velike promene uslovile su ovakvu statistiku. Pre svega, veća ekonomska samostalnost žena, kao i viši nivoi obrazovanja. Iz ženske perspektive, do odlaganja braka dolazi zbog uspostavljanja stabilnosti pre ulaska u brak“, navodi profesorka FPN Violeta Marković.
Ranije je za žene brak bio indikator stabilnosti, one su ulazile u brak zbog ekonomske sigurnosti. Danas žene drugačije razmišljaju, kao i muškarci. Prvo stabilnost, onda brak.
Osim društvenih i ekonomskih pitanja, postoji i zdravstveni aspekt.
„Granice za rađanje su se pomerile, zahvaljujući napretku medicine. Žene danas mogu da bezbedno rađaju i u kasnijoj životnoj dobi, ali treba da znaju i da postoji biološki sat i da on otkucava“, kaže ginekološkinja Sandra Stanić.
Potpomognute oplodnje pokazuju da se parovi sve kasnije odlučuju za decu, ali i da je sve češći problem sa sterilitetom.
„Kasnije trudnoće mogu doneti i rizik po žene, poput povećanog pritiska, festacijskog dijabetesa ili sve češće potrebe za pregledima zbog kasnije životne dobi. Treba dodati i da sa godinama opada rezerva jajnih ćelija i da se povećava rizik od hromozomskih anomalija“, ističe ginekološkinja.
Društvene posledice
Sve ove okolnosti dovode i do krize nataliteta, ali se, kako kaže profesorka Marković, zbog toga neopravdano velika odgovornost stavlja na žene.
„Za zdrav razvoj deteta potrebna su oba roditelja. Danas kasnije sklapamo brakove i dobijamo decu jer je fokus na tom partnerskom odnosu, da se uspostavi bliskost i emocionalna sigurnost. Promenili su se prioriteti vezani za shvatanje šta je to dobar brak“, dodaje Markovićeva.
Promene u rodnim ulogama
Kao što su žene učene da budu u kući i čuvaju decu, tako su i muškarci učeni tome da je njihova uloga zarade novac, ne pokazuju emocije.
„Sada vidimo promene u tome i to je veoma pozitivno. Emocionalna toplina i bliskost supružnika je za dete veoma važna. Emancipacija žena i muškaraca dovela je do mogućnosti izbora“, istakla je profesorka.
Bračne i vanbračne zajednice
Prema porodičnom zakonu, vanbračna zajednica je trajnija zajednica žene i muškarca. Vanbračni partneri imaju identična prava i dužnosti supružnika. Ustav takođe izjednačava ove dve vrste zajednica.
„Jedina bitna razlika jeste da zakon o nasleđivanju ne prepoznaje vanbračnog supružnika kao zakonskog naslednika. Banbračni partner ima sva prava vezano za decu, izdržavanje imovinu, bračnu tekovinu, osim prava da nasleđuje supružnika“, objašnjava advokat Milan Belić.
(RTS)