Smiljka Bulatović iz Kikinde jedina u Srbiji poseduje sertifikat Ministarstva privrede za trukovanje i uspela je da rekonstruiše mustre vezenih portreta Karađorđevića na osnovu kojih je sa još dvadeset vezilja uradila 32 unikatna rada prikazana na izložbi Vezeni portreti dinastije Karađorđević – nekad i sad u kikindskom Narodnom muzeju.
„Ja sam morala da utrošim sigurno tri meseca svakodnevnog rada da bih rekonstruisala te nacrte za vez i da bih ih natrukovala. Ovde je najveća zbirka dinastičkih portreta Karađorđevića koja uopšte postoji zahvaljujući rekonstrukcijama. Znači mi smo obnovili nešto što se vezlo pre sto godina, pa sve do pre osamdeset godina. Mislim da je tu značaj našeg poduhvata, jer jedan period naše vezilačke istorije smo obnovile“, ispričala je Smiljka.
„Radila sam grb iz vremena Karađorđevića, tako da mislim da je sve što je vezano za istoriju i tradiciju – veoma značajno, i za Srbiju i za Vojvodinu, Banat, i to su jako važne stvari, trebalo bi da se ljudi stalno podsećaju na to“, kaže Svetlana Narandžić Mijailović iz Kikinde.
„Vezilje su uradile sada nešto na moderniji način nego inače što se radilo. Prve dozidnice koje su rađene rađene su u crvenoj boji, kasnije tamno plavoj, a sada se koristile i druge boje“, kaže Dragica Milakački iz Iđoša.
Trukeri su zanatlije koje su proizvodile mustre za vez. Oni su pravljeni od drvenih kalupa, na kojima je oblikovana šara od bakarnih traka.
Nakon toga, mustra sa kalupa, u koju je utiskivana plava boja, prenosila se na šablon papir, a sa papira na platno.
„Vojvodina je bila po tome čuvena i to specijalne tehnike, ali ovde su primenjeni različiti pristupi veza koji je obogaćen, nije samo vez po pismu već je obogaćen kolorit, savremene boje su u tome pomogle“, izjavila je istoričarka umetnosti Marina Lukić Cvetić.
Izložba trukovanih radova Vezeni portreti dinastije Karađorđević u kikindskom Narodnom muzeju realizovana je uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i pod pokroviteljstvom porodice Karađorđević.
(RTS)