Ljudi koji dele krevet sa partnerom bude se zbog njega više puta tokom noći, ali se ne sećaju većine tih poremećaja. Ipak, istraživanja pokazuju da subjektivno, većina misli da bolje spava zajedno nego odvojeno, mada kada se to objektivno izmeri, postoji više poremećaja sna kada spavaju zajedno.
Da bi istražili efekte deljenja kreveta na san parova, Lajonel Rejvard sa Tehnološkog univerziteta u Kvinslendu u Australiji i njegove kolege sproveli su sistematski pregled postojećih istraživanja.
Sve studije koje su pregledali pronašle su dokaze o poremećaju tokom zajedničkog spavanja, pri čemu je 30 do 46 procenata pokreta parova bilo zajedničko. Drugim rečima, kada je jedna osoba povukla pokrivač, prevrnula se, izbacila nogu ili napravila druge pokrete, njen partner se takođe pomerio.
Prosek: šest buđenja tokom noći
Jedna studija u laboratoriji za spavanje, na primer, zabeležila je prosečno 51 pokret nogu po noći kod pojedinaca kada su spavali sami, ali 62 kada su spavali sa svojim partnerom. To se pretvorilo u dva dodatna buđenja po noći, što je utvrđeno elektrodama na skalpu koje prate električnu aktivnost mozga.
Pregled je takođe obuhvatio studiju tima Šona Dramonda sa Univerziteta Monaš u Melburnu, u kojoj su parovi bili zamoljeni da nose pametne satove sa detekcijom pokreta dok spavaju u zajedničkom krevetu kod kuće. U proseku, učesnike su pokreti partnera budili šest puta noću.
Međutim, sledećeg dana su se, u proseku, sećali samo jednog od ovih pokreta, što ukazuje da je većina poremećaja kod partnera mala i da ima minimalan uticaj na ukupan kvalitet sna, objašnjava prof. Dramond.
„Kada oba partnera zdravo spavaju, ova buđenja verovatno nisu velika stvar, samo se prevrnu i nastave da spavaju.“
Nesanica najveći problem
Najnoviji pregled otkriva da se veći poremećaji spavanja češće javljaju kada jedan partner hrče ili ima nesanicu. „Osoba sa nesanicom se više vrti po krevetu, čak i kada pokušava da bude tiha, teško joj je da bude potpuno mirna dok je budna, pa postoji veća aktivnost i veća verovatnoća da će uznemiriti partnera“, napominje Dramond.
Ovi problemi ponekad mogu dovesti do „razvoda zbog spavanja“, gde partneri spavaju u odvojenim krevetima ili sobama kako bi izbegli međusobno uznemiravanje.
„Nema ničeg suštinski nezdravog u odvojenom spavanju, ali neki parovi to vide kao poraz za svoju vezu i lično mislim da je mnogo bolja ideja pokušati rešiti sam problem sa spavanjem“, smatra istraživač.
Ako jedan član para ima nesanicu, na primer, Dramond i njegov tim su otkrili da kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) može biti korisna, posebno kada partneri zajedno prisustvuju seansama. Nakon tretmana, oba partnera pokazuju napredak u kvalitetu sna.
Kada je problem u zadržavanju pokrivača ili različitim temperaturnim preferencijama, Rejvard i njegove kolege preporučuju pokušaj „skandinavske metode“, koja podrazumeva deljenje istog kreveta, ali korišćenje odvojenih pokrivača.
Hrkanje, problem broj dva
Lečenje hrkanja uključuje aparate za kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima koji drže disajne puteve otvorenim i „uređaje za pomeranje donje vilice“, uređaje slične štitnicima za zube koje prave stomatolozi, a koji povlače donju vilicu napred.
„Ovo pomera jezik napred i stvara više prostora u zadnjem delu grla, tako da je lakše udisati i izdisati i smanjuje hrkanje“, objašnjava prof. Amal Osman sa Univerziteta Flinders u Australiji.
Neki ljudi hrču samo dok leže na leđima, što se ponekad može rešiti nošenjem ranca u krevet kako bi se podstaklo spavanje na boku, preporučuje Osman.
Bolje se osećamo kada spavamo zajedno
Oko 80 do 90 procenata parova u Velikoj Britaniji i SAD spava u istom krevetu, u poređenju sa 63 procenta u Japanu, gde majke često spavaju sa decom u jednoj sobi, dok očevi spavaju u drugoj.
Smatra se da je zajedničko spavanje bio najčešći način spavanja u ljudskoj istoriji jer pruža toplinu i osećaj sigurnosti. Neki od najstarijih dušeka pronađenih do sada – uključujući dušeke od biljaka stare 77.000 godina otkrivene u Južnoj Africi – dovoljno su veliki da smeste cele porodice.
Predindustrijska društva takođe obično spavaju zajednički. Na primer, narod Hadza iz Tanzanije spavaju jedan pored drugog u porodičnim grupama u malim kolibama.
Istraživanja su pokazala da se odrasli Hadza redovno bude, a oko 40 odsto njih uglavnom je budno ili lagano drema u bilo kom trenutku tokom noći, možda da bi se osiguralo da neko uvek osluškuje preti li opasnost. Uprkos ovim redovnim poremećajima, oni ne prijavljuju bilo kakve probleme sa spavanjem.
Ovo ukazuje da ne bi trebalo previše da brinemo o povremenim poremećajima sna koje nam izaziva partner, naglašava prof. Dramond. „Realnost je da se svi bude nekoliko puta svake noći – niko ne spava 100 odsto vremena.“
(RTS)