Poseban problem je što neke bakterije formiraju spore koje preživljavaju i termičku obradu, pa čak ni ponovno zagrevanje ne garantuje bezbednost hrane.
„Zona opasnosti“ i brzo razmnožavanje bakterija
Ključni faktor rizika je vreme i temperatura. Bakterije se najbrže razvijaju u temperaturnom opsegu od 4 do 60 stepeni Celzijusa – takozvanoj „zoni opasnosti“.
Ako se kuvana hrana ne stavi u frižider u roku od dva sata (ili jednog sata tokom perioda visokih temperatura), broj bakterija može naglo porasti i dovesti do trovanja.
„Trovanje hranom nastaje konzumiranjem hrane kontaminirane patogenim bakterijama, gljivicama ili virusima“, navodi mikrobiolog Primrouz Friston.
Zašto ni frižider nije potpuna zaštita
Iako hlađenje usporava rast mikroorganizama, ono ih ne uništava u potpunosti. Ako je hrana već bila nepravilno čuvana pre stavljanja u frižider, rizik ostaje visok.
Pored toga, neke namirnice mogu biti kontaminirane već tokom proizvodnje — na primer začini na pici ili sastojci koji su bili izloženi bakterijama tokom obrade.
Kako smanjiti rizik
Stručnjaci naglašavaju nekoliko osnovnih pravila: hranu treba ohladiti i staviti u frižider što pre, ostatke treba čuvati u plitkim posudama radi bržeg hlađenja, kuvanu piletinu pojesti u roku od tri dana, a picu i sličnu hranu konzumirati u roku od dva dana.
Takođe, važno je izbegavati ostavljanje hrane na sobnoj temperaturi, jer upravo tu nastaju uslovi za najbrže širenje bakterija.
„Nepravilno skladišteni ostaci hrane predstavljaju značajan i često potcenjen uzrok trovanja“, navela je Fristonova.
Iako deluju bezopasno, ostaci hrane mogu postati ozbiljan zdravstveni rizik. Ključ bezbednosti nije samo u kuvanju, već u pravilnom skladištenju, vremenu i temperaturi – faktorima koji odlučuju da li će obrok biti bezbedan ili potencijalno opasan.
(RTS)