Kada rad postaje terapija
Inicijativa „Made in Carcere“ (Napravljeno u zatvoru), aktivna u više zatvora na jugu Italije, jasan je primer kako se otpad može pretvoriti u resurs.
Koristeći neupotrebljene tkanine koje doniraju tekstilne kompanije, zatvorenici prave torbe, aksesoare i suvenire.
Cilj nije samo proizvodnja predmeta, već učenje zanata i prenošenje vrednosti održivosti i ponovne upotrebe.
Sličnu filozofiju sledi i projekat „Ri-vesti“ (Presvući) iz zatvora u Verbaniji, gde se polovna odeća popravlja i preobražava, a zatim prikazuje pred spoljašnjom publikom, simbolično rušeći barijere između „unutra“ i „spolja“.
Ove radionice nisu samo razonoda, već pravi profesionalni kursevi, često u saradnji sa školama mode i tekstilnim kompanijama, koji zatvorenicima pružaju veštine primenljive na tržištu rada nakon odslužene kazne.
Pozorište kao ogledalo duše
Pozorište u zatvoru verovatno je najpoznatija i najrasprostranjenija rehabilitaciona aktivnost. Inicijative poput „Per Aspera ad Astra“, koja obuhvata dvanaest italijanskih zatvora, obučavaju zatvorenike ne samo kao glumce, već i u pozorišnim zanatima, scenografiji, kostimima, osvetljenju.
Pozornica postaje sigurno mesto gde se izražavaju emocije, istražuju različite uloge i razvija empatija.
Stalna radionica „Le Voci di Dentro“ u zatvoru u Sekondiljanu (Napulj) pokazala je da ovakve aktivnosti poboljšavaju društvene odnose unutar zatvora i nude konstruktivan beg od svakodnevice.
Predstave, često otvorene za javnost, stvaraju važnu vezu sa spoljnim svetom i pomažu u smanjenju stope povratništva.
Budućnost iza rešetaka
Uz umetničke projekte, u zatvorima se razvijaju i sportske aktivnosti, društveni vrtovi, kao i školski i univerzitetski programi koji čine osnovu procesa rehabilitacije.
Podržane od strane volonterskih organizacija i socijalnih zadruga, ove inicijative pokazuju da ulaganje u obrazovanje i reintegraciju nije samo moralna obaveza, već i praktičan izbor za bezbednije društvo.
Svaki ubod igle i svaka reč izgovorena na sceni korak su ka budućnosti u kojoj prošlost ne određuje identitet osobe.
Italija se i ovoga puta pokazuje kao predvodnik u stvaranju konkretnih puteva ka iskupljenju i nadi.
(RTS)