Za razliku od većine ranijih istraživanja koja su naglašavala koristi podrške i bliskosti, ova analiza pokazuje da štetni odnosi imaju merljiv biološki efekat.
Prema nalazima, dugotrajna izloženost takvim interakcijama dovodi do pojačane aktivnosti mehanizama stresa u organizmu, što vremenom izaziva hroničnu upalu.
Upravo ta upala povezuje se sa čitavim nizom bolesti – od kardiovaskularnih do metaboličkih poremećaja.
Istraživanje takođe ukazuje da osobe koje su češće izložene negativnim odnosima imaju veću verovatnoću da razviju multimorbiditet, odnosno više hroničnih stanja istovremeno, što dodatno opterećuje zdravstveni sistem i smanjuje kvalitet života.
„Negativne socijalne interakcije predstavljaju značajan, ali često zanemaren izvor stresa koji može imati trajne biološke posledice“, naveli su autori studije.
Više od usamljenosti – značaj kvaliteta odnosa
Jedan od ključnih doprinosa rada jeste pomeranje fokusa sa same količine društvenih kontakata na njihov kvalitet.
Nije dovoljno biti okružen ljudima jer, ako su odnosi obeleženi napetošću i konfliktom, efekat može biti suprotan od očekivanog.
Negativni odnosi deluju kao hronični stresor, što znači da organizam ostaje u stanju „uzbune“ duže vreme.
To postepeno narušava imunološke funkcije i povećava podložnost bolestima.
Implikacije za javno zdravlje
Autori naglašavaju da bi negativne društvene odnose trebalo prepoznati kao važan faktor rizika, slično kao što su pušenje ili fizička neaktivnost.
Ovo otvara mogućnost za nove strategije u prevenciji, uključujući programe koji podstiču zdravije međuljudske odnose i bolje upravljanje konfliktima.
U širem kontekstu, istraživanje potvrđuje da zdravlje nije samo individualna kategorija, već duboko ukorenjeno u društvene odnose i da način na koji komuniciramo sa drugima može imati dugoročne posledice po organizam.
(RTS)