Netfliks, najveća striming-platforma na svetu s više od 300 miliona pretplatnika, prenosiće Honoldov uspon uživo. U najavnom videu za taj spektakl Netfliks se poigrava osećajem uzbuđenja koje nosi taj potencijalno smrtonosan poduhvat.
„Mislim da sam se tokom godina navikao na strah. On je stalno prisutan deo penjanja“, kaže Honold u klipu koji se širi društvenim mrežama. „Bez obzira na to koliko se dobro pripremiš, ponekad se stvari jednostavno dogode. Ako padneš, poginućeš.“
Efekat oponašanja
Netfliks time prelazi granicu, jer „već i sam koncept i ambijent podstiču dinamiku voajerizma“, kaže za Dojče vele Klaudija Paganini. Ta austrijska filozofkinja i teološkinja predaje na Univerzitetu u Insbruku, a jedna od njenih oblasti istraživanja je medijska etika.
„Smatram da je direktan prenos potencijalno smrtonosnog događaja problematičan, jer mediji time više ne samo da dokumentuju, komentarišu i tumače, nego i aktivno učestvuju u kreiranju tog događaja kao spektakla“, ističe naučnica.
Rizik se, kako dodaje, tu svesno koristi kako bi se povećala pažnja i domet, a time i finansijska dobit. Time odgovornost „više nije prvenstveno na sportisti, nego na medijima koji to prenose”.
Osim toga, direktan prenos Honoldovog uspona „pogoduje normalizaciji rizika i podstiče druge na oponašanje, čak i ako se naglašava da je tu reč o izuzetnom sportisti“, upozorava Paganini. „U tom smislu, planirani poduhvat je i iz perspektive zaštite dece i mladih krajnje problematičan.“
Oskar za dokumentarac o penjanju
Honold se tokom svoje karijere često kretao po tankoj liniji između života i smrti. Tako je 2017. godine bio prvi čovek koji se bez užeta i mera osiguranja popeo uz 900 metara visoku granitnu stenu legendarnog El Kapitana u Nacionalnom parku Josemiti u SAD završivši za samo četiri sata izuzetno zahtevnu rutu Freerider, koju je 1995. prvi prešao nemački penjač Aleksander Huber.
Dokumentarni film Free Solo o tom usponu nagrađen je Oskarom 2019. godine i imao je milionsku publiku u bioskopima, a kasnije i na striming-servisima.
Film je uspeo zahvaljujući uzbuđenju koje su spektakularni kadrovi sa stene izazivali kod publike. Ali, za razliku od predstojećeg prenosa uživo iz Tajvana, gledaoci su tada već znali da se uspon završio uspešno.
Aleksander Huber: „Za penjače nije relevantno“
Penjačka scena nadolazeći spektakl prati prilično smireno. „Uspon na ’Tajpej 101’ neće doneti nova saznanja u oblasti penjanja i gledano iz tog ugla, akcija za nas penjače nije relevantna. Ali, naravno, putem Netfliksa to će ostvariti ogroman domet i Aleks, naravno, ima puno pravo da to uradi“, kaže za Dojče vele Aleksander Huber. On je i sam tokom svoje karijere savladao neke zahtevne rute „free solo“.
Honold od svog poduhvata 2017. na El Kapitanu spada među najbolje plaćene penjače. Trećinu svojih prihoda ulaže u svoju „Honold fondaciju“ koja širom sveta podržava privatne inicijative za solarnu energiju. Nije saopšteno koliko Netfliks plaća penjaču za projekat na soliteru u Tajvanu.
Fasada od stakla i aluminijuma
Izgradnja tornja „Tajpej 101“ (broj označava broj spratova) okončana je 2004. godine i tada je sa visinom od 508 metara bio najviša zgrada na svetu. Tri godine kasnije nadmašio ga je „Burdž Kalifa“ u Dubaiju, visok 828 metra.
Simbol glavnog grada Tajvana oblikom podseća na kinesku pagodu. Iznad trapezoidnog donjeg dela uzdiže se osam identično oblikovanih blokova, koji se prema vrhu blago nadvijaju. Gornji, uži deo zgrade okrunjen je antenom. Fasada je pretežno od stakla i aluminijuma.
„Spajdermen“ Alen Robert: „Uradiće to vrlo lako“
Ovo nije prvi put da se neko popeo na tu zgradu. Još na Božić 2004. godine to je uspelo Francuzu Alenu Robertu. Suprotno svojim uobičajenim navikama, „francuski Spajdermen“, kako sam sebe naziva, tada je prilikom penjanja po fasadi bio osiguran užetom odozgo i sve je bilo potpuno legalno.
Tajvanska vlada ga je angažovala za tu akciju kako bi promovisala tada novi „Tajpej 101“. Robert se tokom karijere popeo na oko 200 zgrada širom sveta, uglavnom „free solo“. Kako sam kaže, zbog toga je više od 170 puta bio uhapšen.
Tokom penjanja na toranj „Tajpej 101“, kaže taj danas 63-godišnjak za magazin Climbing, najvažnije je ne izgubiti koncentraciju: „Ono što poduhvat čini komplikovanim jeste stalno ponavljanje istih pokreta. Ali, onda jednostavno ideš korak po korak.“
Nakon svakog od osam blokova, kako dodaje Robert, Honold može da se odmori na širokoj platformi pre nego što nastavi uspon. Siguran je, kaže, da će Amerikanac uspon da savlada „vrlo lako“.
Otac dve male ćerke
A šta ako se ipak nešto dogodi, a milioni ljudi to gledaju? Prošlog oktobra 23-godišnji američki penjač Balin Miler poginuo je na El Kapitanu zbog greške prilikom spuštanja niz uže – pred očima stotina gledalaca koji su pratili prenos uživo koji je snimao drugi penjač. Mnogi od njih su kasnije ispričali da je to za njih bilo traumatično iskustvo.
Kod takvog prenosa uživo nedostaje urednička distanca, kaže medijska etičarka Paganini: „Ako dođe do nesreće, više nema mogućnosti da se snimci provere, kontekstualizuju ili da se publika zaštiti, a posebno članovi porodice.“
Honold je oženjen i ima dve male ćerke. Penje se još od mladosti i kako sam kaže oduvek se bavio „menadžmentom rizika“. Njegov odnos prema riziku se, kaže, nije promenio zato što sada ima decu.
Uoči penjanja na „Tajpej 101“ on kaže: „Moja vizija je da umrem sa 80 godina, okružen unucima.“
(RTS)