Ponekad, nakon kolonoskopije, pacijenti su uznemireni kada otkriju da su razvili divertikulozu, ali ovo stanje u većini slučajeva nije razlog za brigu.
Samo ako se kesice upale ili inficiraju, to se smatra divertikularnom bolešću ili divertikulitisom. Simptomi, koji se obično javljaju i nestaju, često uključuju zatvor, dijareju, bol u stomaku, nadimanje ili groznicu.
Gastroenterolog Žanil Kastineira sa Univerziteta u Majamiju rekla je da se trudi da svojim pacijentima što više objasni kada zaista postoji razlog za zabrinutost.
Dobra vest je da čak i ako osoba razvije divertikulitis, njeni simptomi se obično poboljšavaju sa samo nekoliko dana odmora u krevetu i tečne ishrane. Kod više od 85 procenata pacijenata to je dovoljno za oporavak, mada u retkim, teškim slučajevima može biti potrebno lečenje antibioticima ili čak operacija.
Nije poznato šta tačno uzrokuje stvaranje divertikula, ali trenutni tretmani se generalno fokusiraju na pomaganje digestivnom traktu da se sadržaj kroz njegove kanale kreće glatko, bez blokada.
Zato se pacijentima koji se oporavljaju često preporučuje ishrana bogata vlaknima, koja uključuje između 25 i 30 grama vlakana dnevno. Ovo neće izlečiti postojeće divertikule, ali može sprečiti njihovo stvaranje.
Ovo je važno i zbog vremena tokom kojeg će feces biti prisutan u telu čoveka. Jedan naučni pregled iz 2023. godine koji je objedinio podatke iz desetina studija, pokazao je jasne razlike između crevnih mikrobioma kod dve grupe ljudi i podelio ih na „brze“ i „spore“.
Pošto je ljudski crevni mikrobiom suštinski povezan sa opštim zdravljem, to bi moglo imati implikacije koje su do sada ostale nezapažene.
Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi Ujedinjenog Kraljevstva (NHS), ljudi starosti od 50 do 70 godina koji jedu hranu bogatu vlaknima imaju 40 procenata manji rizik od hospitalizacije zbog divertikularne bolesti u poređenju sa ljudima sa minimalnim unosom vlakana.
Danas je još nepoznato kako vlakna i drugi faktori koji utiču na creva mogu uticati na to kako se kesice prvobitno formiraju. Prema pregledu iz 2024. godine ti faktori ostaju kontroverzni i zahtevaju dalja istraživanja.
Divertikuloza je, međutim, veoma česta u zapadnim zemljama kao što su SAD, Australija i Velika Britanija, gde je ishrana siromašna vlaknima, a relativno retka u Africi i Aziji, gde je ishrana bogatija vlaknima.
Drugi potencijalni faktori rizika uključuju gojaznost, nedostatak vežbanja i pušenje. Verovatno postoji složena mešavina faktora koji soprinose razvoju ovog stanja.
Iako se divertikule mogu razviti i u debelom i tankom crevu, oko 95 procenata pacijenata koji su stanovnici takozvanog zapadnog sveta, ima divertikule u debelom crevu. Ovaj deo digestivnog trakta radi pod velikim pritiskom kako bi pomogao da feces stigne u rektum.
Kada se divertikule formiraju, verovatno usled prekomernog pritiska, sklone su krvarenju, slično kao kod hemoroida, koji se formiraju unutar i izvan rektuma i oko anusa.
Krv u stolici može biti bezopasna, ali se savetuje oprez
Procenjuje se da divertikularno krvarenje uzrokuje između 30 i 65 procenata svih slučajeva krvarenja u donjem delu gastrointestinalnog trakta. Obično je bezbolno i samo prolazi, ali pojavljivanje krvi u stolici je ozbiljno pitanje, jer može ukazivati na druga teška stanja.
Stručnjaci savetuju da oni koji primete krv u stolici odmah potraže medicinsku pomoć, čak i ako sumnjaju da je povezana sa divertikulama.
Divertikuloza se obično može dijagnostikovati CT skenerom ili kolonoskopijom.
Hirurška intervencija je potrebna samo u teškim slučajevima – na primer, onima u kojima se formira ili pukne apsces.
Pa ipak, čak i tada, ishodi nakon operacije su obično odlični. Oko 90 procenata pacijenata više ne pokazuje simptome nakon što im se ukloni najproblematičniji deo creva. „Lečenje zavisi od težine napada“, kaže gastroenterolog Frančeska Rafa sa Univerziteta u Majamiju.
„Većina slučajeva je blaga i može se lečiti ambulantno. Vaš lekar će verovatno u početku preporučiti tečnu ishranu, lekove protiv bolova a ponekad i terapiju antibioticima“, navodi dr Rafa.
(RTS)