Za sada, još nije dovoljno istraženo kako naš mozak koristi različite informacije kada donosi odluke o hrani. Zato su u svojoj studiji, Vajolet Če, doktorantkinja na Fakultetu psiholoških nauka u Melburnu, Danijel Fojerigel, stipendista Univerziteta u Melburnu i Tijl Grutsvagers , viši istraživački saradnik za kognitivnu neuronauku sa Univerzitet Zapadnog Sidnejau pokušali da objasne makar deo tog mehanizma.
U njihovom radu objavljenom u časopisu Appetite, pokazali su kako se, samo stotine milisekundi nakon što smo videli hranu, mnogi različiti atributi odražavaju u moždanoj aktivnosti. To se dešava izuzetno brzo, mnogo pre nego što osoba može svesno da odluči da li će kupiti ili pojesti hranu ili ne.
Zavirivanje u mozak
Naravno, to kako i koliko brzo naš mozak obrađuje različite aspekte hrane uticaće na naše prehrambene odluke.
Na primer, kako navode istraživači, studije su pokazale da možemo brže shvatiti koliko nam je hrana ukusna nego koliko je zdrava. Ova osobina može pristrasno uticati na naš izbor hrane koja ima bolji ukus u odnosu na onu koja je zdravija. Brza hrana jeste – ukusna, ali ne nužno i dobra za nas – ovde ima prednost.
Da bi istražili koliko brzo obrađujemo različite aspekte hrane, istraživači su koristili elektroencefalografiju, metodu koja omogućava snimanje električne aktivnosti mozga sa preciznošću od milisekundi.
Beležili su moždanu aktivnost ljudi dok su im prikazivali slike raznih namirnica, kao što su grickalice, meso, voće i slatkiši. Takođe su zamolili ljude da ocene svaku namirnicu na osnovu mnogo različitih aspekata, kao što su ukus, sadržaj kalorija, to koliko je namirnica zdrava, koliko im je određena hrana poznata i koliko bi zaista želeli da jedu tu hranu.
Zatim su primenili tehnike mašinskog učenja da bi uporedili obrasce moždane aktivnosti (koliko su se različiti odgovori mozga na različite namirnice) sa obrascima ocenjivanja (koliko su različito te namirnice ocenjene).
Sve tim je, kako navode, omogućilo da testiraju da li namirnice koje su imale najveće razlike u ocenama takođe imaju najveće razlike u moždanoj aktivnosti. Drugim rečima – da dođu do saznanja o tome da li su se informacije o atributima hrane zaista odražavale na moždanu aktivnost ljudi. Kako se ispostavilo, to je i bio slučaj.
Informacije o različitim aspektima hrane, odražavale su se u moždanoj aktivnosti već 200 milisekundi nakon što je slika hrane prikazana na ekranu.
Ovi brzi moždani odgovori su se dogodili pre nego što su ljudi mogli biti svesni hrane koju su videli. Drugi aspekti hrane, poput ukusnosti i spremnosti da se jede, odrazili su se na moždanu aktivnost nešto kasnije.
Biranje pre pravog, svesnog biranja
Nalazi su ukazali na to da različiti aspekti hrane mogu rano privući našu pažnju i pomoći nam da donosimo odluke o ishrani. Mozak procenjuje mnoge različite aspekte hrane automatski, oblikujući naše izbore hrane pre nego što smo ih uopšte svesni.
„Iznenađujuće, otkrili smo da je zdravost hrane bila predstavljena u moždanoj aktivnosti ranije nego ukus. Iako je ovo u suprotnosti sa nekim prethodnim nalazima, naše tehnike mašinskog učenja su možda bile osetljivije u otkrivanju suptilnih obrazaca moždane aktivnosti povezanih sa svakim atributom“, piše u studiji.
Takođe je bilo sličnosti u načinu na koji su ljudi procenjivali različite aspekte hrane. Na primer, hrana koja je bila manje poznata takođe je ocenjena kao manje ukusna.
„Iz ovih obrazaca sličnosti, identifikovali smo dve ključne dimenzije hrane koje mogu biti posebno važne kada naš mozak procenjuje hranu. Prva je dimenzija pripreme: koliko je hrana prirodna ili prerađena. Druga je dimenzija ukusa, koja se odnosi na to koliko nam je hrana ukusna i poznata.
Oba faktora su se veoma brzo odrazila na obrasce moždane aktivnosti, oko 200 milisekundi nakon što su videli hranu.
Oko može samo da vidi
„Naši nalazi su najrelevantniji za situacije u kojima se oslanjamo samo na vizuelne karakteristike hrane, kao što je naručivanje namirnica ili obroka putem interneta ili korišćenje slikovnog menija u restoranu. Oni bacaju svetlo na to kako ljudi donose brzoplete odluke u supermarketu ili na aplikacijama za dostavu hrane“, objasnili su naučnici.
Njihov pristup snimanja mozga može se koristiti i za testiranje toga da li određene strategije, poput namernog fokusiranja na to koliko su namirnice zdrave, mogu promeniti način na koji se hrana brzo procenjuje i pomoći nam da poboljšamo svoje izbore.
Iako su u ovoj studiji koristili slike hrane, i druga čula su važna za donošenje odluka o ishrani. Mozak verovatno brzo obrađuje miris manga ili zvuk cvrčanja pljeskavice.
Sledeći korak istraživača će biti ispitivanje drugih senzornih karakteristika hrane, kako bi se videlo kako mozak obrađuje ne samo slike hrane, već i realne, prave namirnice kada se i fizički postave ispred ljudi.
Studija je objavljena u časopisu The Conversation.
(RTS)