„Teško je to, navići porodicu, niti ste sa njima za Novu godinu, niti za Badnje veče, ni za Božić, jer u principu tako je u ugostiteljstvu. Kad svi odmaraju, ugostiteljski radnici rade. To se kod nas kaže – ugostiteljski radnik je pola čovek, pola ništa. A znate što je pola ništa – zato što kad svi odmaraju ugostiteljski radnik radi“, priča Bakić, menadžer u hotelu na Zlatiboru.
Za Dragana Pantovića doček Nove godine bio je u znaku jubileja dve decenije koje provodi, ne sa ukućanima, nego u društvu druge porodice, kolega ugostitelja.
„Prvenstveno mora da se voli taj posao, a ovaj posao je fin, tako da mogu reći samo da i nije to toliki problem raditi jel toliko godina Novu godinu, s obzirom da je kolektiv okej, ekipa okej, gosti okej, onda je pola posla odrađeno. Žena je se navikla, deca su još mala i ne razumeju toliko, ali dobro”, konobar u hotelu u Požegi.
Međutim, Luka i Vuk, unuci Dana Ćurčića ne razumeju odsustvo dede za vreme praznika. I njemu to odsustvo ne pada lako, a dočekuje Nove godine i praznike četiri decenije na radnom mestu.
„Kod nas postoje dve lepe stvari, manje lepa i više lepa. Više lepa upoznavanje ljudi, upoznavanje novih kultura i mnogo šta, a manje lepa, između ostalog je odsustvo od prijatelja i porodice“, ispričao je direktor hotela u Požegi Dane Đurčić.
Srpski ugostitelji gostoprimstvom i gastronomijom privlače i veliki broj stranih turista. Pogotovo što u špicu provoda veštim slalomom između razigranog društva hrana i piće stižu na vreme.
(RTS)