Uskrs je najznačajniji hrišćanski praznik jer predstavlja pobedu Božjeg sina nad smrću. Po verovanju, to se desilo u nedelju, trećeg dana posle Hristove smrti. Cela ova sedmica se zove slasna nedelja i svaki dan je veliki, počev od ponedeljka do Velikog četvrtka, petka i subote i za svaki dan su vezani različiti običaji, navodi gošća Jutarnjeg programa.
„Običaji nalažu, na primer, da se na Veliki utorak čisti kuća, da bude sve čisto i pripremljeno za veliki praznik. Inače, cele ove nedelje je rigorozan post na vodi. Ništa ne sme da se koristi, osim malo na Veliki četvrtak može neka hrana da se spremi na ulju“, napominje Svetlana Mitrović.
U zavisnosti od kraja Srbije, običaj je da se jaja mogu farbati od počev od srede pa do subote. Poslednjih godina se ustalilo da se to radi na Veliki petak, ali to nije nužno, napominje etnološkinja.
„U nekim krajevima na Veliki četvrtak se farbaju jaja. Na primer, u takovskom kraju, prvo crveno jaje dete odnese na polje i kada se osunča, vrati se u kuću da donese zdravlje i sreću za ukućane“, dodaje Mitrovićeva.
Veliki četvrtak je i dan oprosta. Ako je neko nešto zgrešio na Veliki četvrtak treba da ode u crkvu i pomoli se i taj greh će mu biti oprošten.
Na Veliki četvrtak, petak i subotu ne zvone crkvena zvona jer su to najtužniji dani, a zvonjava zvona predstavlja radost.
„Velki petak se smatra najtužnijim danom i tada se sedi u kući, tuguje se, čak se i ne jede, a u nekim krajevima se nije ložila i vatra da se ispeče hleb“, ističe Svetlana Mitrović.
Na Veliku subotu se opet sređuje kuća, članovi domaćinstva se kupaju kako bi bili čisti za Uskrs. Dovršavaju se pripreme za bogatu uskršnju trpezu.
Na dan Uskrsa okuplja se cela porodica, a na trpezi je obavezna uskršnja pečenica – pečeno prase ili jagnje. Centralno mesto zauzima i obredni hleb u koji se utiskuju farbana jaja i važno je da svaki član domaćinstva uzme komadić ovog hleba.
Za razliku od Božića i drugih verskih praznika, kada su uskršnji običaji u pitanju, napominje etnološkinja, oni se ne razlikuju mnogo od severa do juga Srbije. Najvažniji običaji su farbanje jaja i okupljanje porodice.
„Crveno jaje znači život i rađanje. Svaka ljuska kada se otvori, rađa se novi život.“
Čuvarkuća pre nego što se ofarba se drži u vodi sa lekovitim biljem, a tom vodom se onda ukućani na Uskrs umivaju, a ofarbana čuvarkuća stoji na vidnom mestu i čuva se do naredne godine.
„Ovih dana se nikako ne treba svađati, treba biti blagonaklon, nasmejan i uživati u prazniku“, zaključuje etnolog Svetlana Mitrović.
(RTS)