U studiji Univerziteta u Kembridžu, ljudi su rangirani na sedmom mestu od 35 vrsta na skali monogamije, ispred belorukih gibona i merkata, ali zaostaju za brkatim tamarinima i evrazijskim dabrom.
Dr Mark Dajbl, evolucioni antropolog na Univerzitetu u Kembridžu, navodi da se kao vrsta nalazimo u vrhu monogamnih vrsta, s obzirom na to da većina sisara ima „daleko promiskuitetniji pristup parenju“.
Najniže mesto na tabeli zauzimaju divlje mačke, delfini i naši bliski genetski srodnici, šimpanze i planinske gorile. Škotska ovca je na dnu zbog toga što se svaka ovca pari sa nekoliko ovnova.
Naučnici su i ranije izveštavali o stopama monogamije kod ljudi i životinja, ali Dajbl je želeo da utvrdi gde se ljudi nalaze u odnosu na druge sisare. Da bi to utvrdio, analizirao je genetske podatke iz studija na životinjama i ljudima i izračunao proporcije potomaka koji su od istih roditelja i polubraće i sestara za svakog od njih.
Društva i životinje sa višim nivoima monogamije imaju tendenciju da izrode više braće i sestara koji dele iste roditelje, dok one sa promiskuitetnijim navikama parenja verovatno imaju veći procenat polubraće i sestara.
Dajbl je otkrio da se nivoi monogamije značajno razlikuju u više od 100 ljudskih populacija koje je analizirao. Najniža stopa je primećena na lokalitetu ranog neolita u Kotsvoldsu gde je samo 26 odsto braće i sestara bilo od istih roditelja. Istovremeno, u četiri neolitske populacije u severnoj Francuskoj, 100 odsto su bila puna braća i sestre.
Zatim je rangirao ljude i 34 druge vrste sisara prema prosečnom udelu potomaka od istih roditelja. Prvih 11, predvođenih kalifornijskim jelen-mišem, smatraju se monogamnim, dok se donjih 24 smatraju nemonogamnim vrstama.
Ljudi su imali stopu braće i sestara od istih roditelja od 66 odsto, što znači da ih je bilo dva puta više nego polubraće i sestara. Dabrovi su bili ispred sa 72 odsto, a merkati odmah iza ljudi sa 60. Kod planinskih gorila procenat je bio samo šest odsto, a kod šimpanza i delfina četiri.
„Kao antropolozi, zainteresovani smo da razumemo varijacije među ljudskim društvima, ali ovo je korak unazad od toga i kažemo, u redu, da smo bilo koja druga vrsta sisara, bili bismo uglavnom zadovoljni time da sebe okarakterišemo kao monogamnu vrstu“, naglašava Dajbl. Detalji istraživanja su objavljeni u Zborniku radova Kraljevskog društva B.
Iako su šimpanze i gorile bliski genetski srodnici ljudi, njihova društva su strukturirana na veoma različite načine. Šimpanze su uglavnom promiskuitetne, pri čemu se mužjaci pare sa više ženki. Gorile imaju poligini sistem gde se mužjak srebrnih leđa pari sa oko pola tuceta ženki.
Na osnovu obrazaca parenja šimpanzi i gorila, ljudska monogamija je verovatno evoluirala u veoma neobičnom prelazu od nemonogamnog grupnog života. Zašto se razvila nije jasno, ali monogamno parenje je snažno povezano sa evolucijom očeve brige o potomstvu širom životinjskog sveta.
Robin Danbar, profesor evolucione psihologije na Univerzitetu u Oksfordu, napominje da je prethodni rad postavio ljude „na samu granicu između monogamnih i poligamnih vrsta“. Dok se neke životinje uparuju doživotno, ljude često drže zajedno verske zabrane i drugi društveni pritisci.
„Ako ove religije izgube svoju snagu, brzo se pojavljuje serijska monogamija, ili poligamija pod bilo kojim drugim imenom“, navodi Danbar. „Ovde postoji rizik od mešanja želje sa stvarnošću: ljudi žele poligamiju, ali su ograničeni na nevoljan oblik monogamije društvenom ili verskom pretnjom.“
Dr Kit Opi, evolucioni antropolog sa Univerziteta u Bristolu, navodi da je zanimljivo pitanje kako su ljudi uopšte postali monogamni. „Naši najbliži živi rođaci, šimpanze i bonoboi, imaju potpuno drugačiji sistem parenja. Tvrdio bih da su i promiskuitet šimpanzi i bonoba i monogamija kod ljudi kontrastrategije muškom čedomorstvu, koje je akutno kod vrsta primata sa velikim mozgom“, ističe antropolog.
„Ženke ili pokušavaju da mešaju očinstvo, kroz promiskuitet, tako da svi mužjaci u grupi mogu biti otac potomcima, ili pružaju sigurnost očinstva, manje-više, tako da jedan mužjak bude angažovan oko potomstva i štiti ga“, objašnjava Opi.
(RTS)