„Poslednjih nekoliko decenija otkriveno je da miris oblikuju naši geni, hormoni, stanje zdravlja i higijena“, navodi Krejg Roberts, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu u Stirlingu u Škotskoj. „Bez obzira da li smo muško ili žensko, mladi ili stari, dominantna ili introvertna osoba, u ovulaciji ili trudnica, bolesni ili zdravi, srećni ili tužni.“
Mnogi od ovih faktora su van naše kontrole – ali ne svi. Značajan uticaj na način na koji mirišemo ima hrana koju jedemo. To ne utiče samo na naš ukupni miris, već i na to kako nas drugi doživljavaju, uključujući i to koliko smo privlačni drugima, prema malom, ali sve većem broju istraživanja.
Dah i znoj
Na biološkom nivou, hrana utiče na naš telesni miris na dva glavna načina, objašnjava dr Lina Begdače, vanredna profesorka na Državnom univerzitetu Njujorka u Bingemtonu. To su naša creva i naša koža.
Prvo, creva. Dok varite hranu, bakterije rade na njenom metabolizmu u vašim crevima. Neke od tih interakcija između hemikalija iz hrane i bakterija oslobađaju gasove – isparljive molekule koji izlaze iz vašeg tela na isti način na koji je hrana ušla, navodi dr Begdače. To može dovesti do lošeg zadaha ili halitoze, posebno u zavisnosti od toga šta jedete.
Podaci ukazuju na to da oko jedna trećina odraslih širom sveta pati od nekog oblika halitoze, iako postoje i drugi uzroci pored varenja.
Drugo, koža. Hemijske komponente iz hrane, nakon što se metabolišu, takođe putuju kroz krvotok i mnoga tkiva u telu. Neke na kraju preko znoja izlaze kroz kožu, gde interaguju sa bakterijama kože i tamo takođe stvaraju miris. (Znoj sam po sebi je bez mirisa; bakterije kože koje uspevaju u znoju dovode do neprijatnog mirisa.)
Različite namirnice imaju različita hemijska jedinjenja koja deluju u različitim fazama, što rezultira različitim nivoima neprijatnog mirisa.
Ali namirnice sa najoštrijim rezultatima skoro uvek imaju jednog zajedničkog krivca: sumpor. Iznenađujuće, međutim, neke studije ukazuju da ova mirisna jedinjenja mogu imati neočekivani efekat da nas učine privlačnijim.
Voće i povrće
Brokoli, kupus, prokelj i karfiol mogu biti osnovne namirnice zdrave ishrane – ali su bogati sumpornim jedinjenjima, koja često mogu podsećati na miris pokvarenih jaja. Kada ova jedinjenja prođu kroz krvotok i interaguju sa bakterijama kože, znoj može biti prilično oštrog mirisa, prema rečima nutricionistkinje Keri Bison.
Hrana iz porodice luka, poput belog luka i crnog luka, takođe utiče na miris našeg znoja i daha iz istog razloga kao i krstasto povrće: kada ih ljudsko telo metaboliše, razlaže se na smrdljiva jedinjenja poput dialil disulfida i alil metil sulfida, koja naše telo emituje u malo drugačijim vremenskim intervalima – odmah nakon unosa, a zatim, u slučaju alil metil sulfida, dostiže vrhunac 30 minuta kasnije.
Iznenađujuće je, međutim, da studije pokazuju da, iako beli luk neminovno čini nam dah neprijatno miriše, on čini da miris znoja ispod pazuha bude privlačniji.
Istraživači su u jednom eksperimentu angažovali 42 muškarca koji su nosili jastučiće koji su tokom 12 sati upijali znoj ispod pazuha. Jedna grupa je jeli malo belog luka, druga je jela puno belog luka, a treća je uzimala suplemente belog luka. Zatim su 82 žene ocenile miris sakupljen iz tih jastučića prema subjektivnim procenama prijatnosti, atraktivnosti, muškosti i intenziteta.
Muškarci koji su jeli malo belog luka nisu izazvali veliku reakciju, ali oni koji su jeli puno belog luka doživljeni su kao veoma seksi. A oni koji su uzimali suplemente bili su takođe privlačniji.
„Ponovili smo ovu studiju tri puta jer smo bili zaista iznenađeni“, ističe Jan Havliček, naučnik koji stoji iza ovog eksperimenta, i koji proučava ljudsku etologiju i hemijsku komunikaciju na Karlovom univerzitetu u Češkoj. Pošto beli luk ima antioksidativna, antimikrobna svojstva koja poboljšavaju zdravlje ljudi, on pretpostavlja da je to možda razlog zbog koga je miris ovih muškaraca prijatniji ženama.
Međutim, kada je reč o voću i povrću u širem smislu, konzumiranje veće količine može dovesti do privlačnijeg mirisa. Studija iz 2017. godine u Australiji otkrila je da su muškarci koji su konzumirali više voća i povrća u mnogo većem procentu bili povezani sa boljim mirisom – više voćnim, cvetnim i slatkim.
Studija takođe beleži još jedan zanimljiv podatak, da kada ljudi moraju da ocene lica ljudi, blago žuća koža bogata karotenoidima – molekulom iz šargarepe, bundeve, paradajza, papaje i drugih – takođe se pokazala privlačnijom. Ali ista studija ukazuje da su ljudi koji konzumiraju hranu sa malo masti, mesa, jaja i tofua takođe bili povezani sa prijatnijim mirisom znoja. Ishrana bogata ugljenim hidratima proizvela je najmanje seksualno privlačne mirise.
Meso i riba
Meso i riba takođe mogu da prouzrokuju poseban miris tela jer telo razlaže životinjske proteine na aminokiseline i masti, koje se zatim izlučuju putem znoja – gde stupaju u interakciju sa bakterijama na koži.
Riba i pasulj, na primer, mogu izazvati neprijatan miris tela jer su puni trimetilamina, jedinjenja veoma jakog mirisa.
Postoji čak i zdravstveno stanje koje se naziva trimetilaminurija – poznato i kao „sindrom mirisa ribe“ – koje nastaje kada telo ne može da pretvori trimetilamin u jedinjenje bez mirisa, napominje Bisonova.
Još jedna studija sprovedena na odraslim muškaracima iz 2006. godine koju je sproveo Havličekov tim može pružiti uvid u to da li nas meso čini privlačnijim. Naučnici su posmatrali 30 muškaraca koji su dve nedelje jeli ishranu sa mesom ili bez mesa. Žene su ocenjivale miris na osnovu prijatnosti, atraktivnosti, muževnosti i intenziteta. Miris muškaraca na dijeti bez mesa je u proseku ocenjen kao privlačniji, prijatniji i manje intenzivan.
Havliček je opet bio iznenađen dobijenim rezultatima nije očekivao ovakve rezultate, jer se meso smatra važnim delom ljudske ishrane tokom evolucije. Međutim, naši preci nikada nisu jeli toliko mesa koliko je uobičajeno u današnjem složenom, industrijalizovanom društvu. „To je nešto što nije bilo uobičajeno tokom naše evolucije, jesti meso svaki dan“, napominje Havliček.
Alkohol i kafa
Alkohol – posebno konzumiran u velikim količinama i u redovnim intervalima, kaže Begdače – može izazvati loš miris i iz gastrointestinalnog trakta i iz znojnih žlezda. Kada telo prerađuje alkohol razgradnjom u jetri, oslobađa jedinjenje koje se zove acetaldehid, toksično i isparljivo jedinjenje, koje ima jak, prepoznatljiv miris ustajalog alkohola. A pošto alkohol dovodi do dehidracije i smanjuje protok pljuvačke, on omogućava da se više bakterija zadrži u ustima, što uzrokuje da se loš zadah zadržava.
Studija iz 2010. godine proučavala je muškarce koji su pili pivo tokom eksperimenta i one koji su umesto toga pili vodu. Otkrili su da su oni koji piju pivo bili privlačniji – ali nažalost samo komarcima.
Kofein koji se nalazi u kafi i čaju, s druge strane, može stimulisati apokrine žlezde, koje su odgovorne za proizvodnju znoja u područjima poput pazuha i prepona. Ova povećana proizvodnja znoja može stvoriti povoljnije okruženje za razvoj bakterija, što potencijalno dovodi do jačeg telesnog mirisa, kaže Bisonova.
Pored toga, jedna studija je pokazala da se molekuli kofeina mogu naći i u znoju – ali nema podataka o tome da li sam kofein utiče na telesni miris.
Kako naš miris utiče na društvenu interakciju
„Mi smo sisari, i kao i svi sisari, miris gotovo sigurno ima važan uticaj na društvenu interakciju“, kaže prof. Roberts, koji proučava miris i društvene interakcije.
Miris je samo jedan od širokog spektra faktora koji utiču na to koliko nas ljudi smatraju privlačnim. Izuzetno je izazovno, „ako ne i nemoguće“, izolovati efekte mirisa od ovih drugih društvenih znakova, kao što su kako ljudi izgledaju, ponašaju se i govore, napominje Roberts.
Ali ipak, čak i nauka koja pedantno meri ove eterične, suptilne promene dolazi do kontradiktornih nalaza.
Na primer, Havliček je takođe sproveo eksperiment u kojem su muškarci ocenjivali žene na osnovu mirisa njihovog znojnog jastučića ispod pazuha po njihovoj prijatnosti, atraktivnosti, ženstvenosti i intenzitetu, nakon što su neke žene jele normalno, a druge su gladovale 48 sati. Iako nije bilo velike razlike između grupa, žene koje su gladovale imale su privlačniji znoj od žena koje nisu.
„Ovo je opet nešto što nismo očekivali“, priznaje Havliček.
Ali ove rezultate bi bilo potrebno ponoviti kako bi se dobila jasnija slika. I, dok znoj možda može da ima prijatniji miris, jedna studija iz 2018. u Švajcarskoj otkrila je da post pogoršava miris našeg daha.
Ako ništa drugo, neočekivani rezultati koje proizilazi iz njihovih studija navelo je istraživače poput Robertsa i Havličeka do toga da shvate da ne postoji jedna jasna formula za to kako hrana utiče na naš telesni miris i percepciju. Postoji velika varijabilnost.
„Postoji mnogo aromatičnih jedinjenja, i za većinu njih ne znamo kako utiču na miris našeg tela, ali postoji velika verovatnoća da utiču“, zaključuje Havliček.
(RTS)