„Bio sam na dobrom putu da završim doktorat, ali sam izgubio smisao za to, nisam video smisao više u tome“, objašnjava 81-godišnjak.
Radivoje Jojlija je danas jedini pastir na studeničkim pašnjacima.
„Nisam bio jedini, bilo nas je četvorica tada, bilo je puno ovaca, jedno tri puta više nego sada“, priča nesvakidašnji pastir koji po vrletima gazi sigurnim korakom dok pridržava leđa.
Rođeni Nevesinjac u Studenicu je stigao 1995. godine. Sa suprugom i tri ćerke izbegao je iz Sarajeva. U pomoć mu je prvo priteklo manastirsko bratstvo.
„Ja se zaista nadam da je on našao mir ovde među nama. Nadam se da je i njemu dobro kao što je i nama što je on ovde, što nam je ovako za ponos i ugled. Mnogi gosti se zaprepaste kad im kažemo da imamo jednog od najškolovanijih pastira u Srbiji“, kaže jeromonah Vitalije iz Manastira Studenica.
Možda većinu vremena provodi među ovcama ali je za meštane i komšije pastir među ljudima. Kažu da je duša od čoveka i da se ne stidi nijednog posla da radi ali da neće da traži pomoć.
Bio je, kažu, i poseban nastavnik jer nije samo predavao biologiju, već je decu učio pravim vrednostima.
„On je predivan čovek, imao je dosta učenika tu, nažalost, svi su otišli iz ovog mesta, nisu više tu“, priča jedna meštanka.
Otišle su i Radivojeve ćerke ali ga redovno obilaze, a on vreme između poseta najradije prekrati čitajući knjige među ovcama o kojima će, kaže, brinuti dok ga noge nose.
(RTS)