Saveti za upoznavanje često prikazuju intimnost kao zategnutu žicu – ili je ne vučete dovoljno ili je vučete previše. Oba poteza se tumače kao crvena zastava. U stvari, intimnost nije univerzalna i nivoi prijatnosti variraju – ne samo između pojedinaca, već i u njihovim vezama.
U novoj knjizi Čin balansiranja, terapeutkinja i stručnjak za veze Nedra Glover Tavvab dovodi u pitanje najštetnije mitove o bliskosti, pravi razliku između zdrave i nezdrave zavisnosti u vezi i pokazuje kako možemo da naučimo da se oslanjamo na druge ljude, a da pritom ne izgubimo sebe.
Ako ste sami ne možete naučiti da budete sa drugima
Ljudima se često savetuje da ne ulaze u veze dok ne budu spremni ili dok ne nauče kako da budu sami. Problem je u tome što se mnoge važne veštine u odnosima mogu naučiti samo radom, napominje Tavvab.
„Šta vam se sviđa, šta vam se ne sviđa, kako se nositi sa drugim ljudima i rešavati nesuglasice: te stvari se uče u vezama“, kaže terapeutkinja. „Nažalost, kada smo sami, ne stičemo nikakvu praksu.“
To ne znači da treba da osećate obavezu da počnete da se zabavljate ili da uskočite u romansu pre nego što se osećate spremno, dodaje autorka knjige. Sve vrste veza i interakcija pružaju prilike za učenje o drugim ljudima i nama samima.
„Ako sam naučila da upravljam problemom poverenja sa kolegom, mogu to da primenim na romantičnu vezu, prijateljstvo ili porodičnu vezu.“ Te prenosive veštine su još jedan razlog za traženje veze, preuzimanje društvenih rizika i odupiranje talasu samoizolacije.
„Zavisnost“ nije ružna reč
Zavisiti od partnera u vezi se generalno tumači kao loša stvar. U poslednje vreme „zapletenost“ (enmeshment) – psihološki koncept koji opisuje zamagljivanje ličnih granica unutar veze – postala je popularna na društvenim mrežama kao nešto na šta treba obratiti pažnju i izbegavati.
Ali čak ni ova vrsta vezanosti „nije toliko loša“, smatraTavvab. „Kada počnemo da se zabavljamo sa nekim, upadnemo u ovaj mali zapetljani entitet, i to je odlično – neko vreme.“
Na duži rok, ili kao dosledan pristup, preterano vezivanje – imati nerealna očekivanja od partnera i osećati se povezano sa njim na štetu sopstvenog identiteta – je nezdravo, kaže Tavvab.
Ali široko rasprostranjen otpor prema bliskosti ili zavisnosti od partnera podstiče kultura koja se hvali nezavisnošću i autonomijom, često do neiskrenih granica, napominje terapeutkinja, jer u suštini, niko i ništa ne postoji izolovano, ističe Tavvab. „Naša odeća, naše namirnice, sve što ulazi u naše domove – sve je od drugih ljudi. Već smo zavisni.“
Biti preterano nezavistan – opirati se da budete ranjivi, odbijajući podršku i težeći „da sve uradite sami“ – podjednako je prepreka dubokim i smislenim vezama.
„Zdrava verzija vezanosti i bliskosti je mogućnost da imate sistem podrške, da postavljate granice i da primetite kada nešto postaje preterano i da napravite neka prilagođavanja“, savetuje Tavvab.
Nismo osuđeni da ponavljamo prethodne obrasce
Ta sposobnost da procenimo naše odnose, kako se osećamo u njima i napravimo promene tamo gde je potrebno je ključna za zdrave odnose – i može se naučiti.
Često, saveti za zabavljanje mogu ljude predstaviti kao fundamentalno „nedostupne“, „izbegavajuće“ i inače osuđene da ponavljaju svoje prethodno ponašanje. Ali to ne znači da je to nepromenljivo, kaže Tavab.
Uviđanje problema može biti pozitivan korak ka promeni naših instinktivnih reakcija u vezama i dati nam dovoljno sigurnosti da pustimo ljude unutra ili im dozvolimo ulazak u naš prostor.
… ali ne možemo uvek verovati svojim instinktima
Iako stilovi vezanosti nisu dosledni ili nepromenljivi, naša prošla iskustva često igraju ulogu u tome kako doživljavamo bliskost.
Na primer, možda mislite da je vaš partner previše vezan za svoju porodicu, ali to samo oni mogu da procene koliko je to zdravo, napominje terapeutkinja. „Ponekad je to samo skladna porodica, a pošto je vi nemate, vidite to kao lošu stvar.“
Ta različita očekivanja i nivoi prijatnosti u vezi mogu biti teški za snalaženje, posebno u ranim fazama zabavljanja. Ali samo praćenje naših instinkta i činjenje onoga što nam dolazi prirodno može nas sprečiti da stvorimo duboke veze i da nas drži zaglavljenima, kaže Tavvab.
Umesto da delujete na osnovu svog impulsa da insistirate na bliskosti ili se udaljite, ona predlaže da negujete radoznalost o tome šta to podstiče – i možda da izaberete drugačiji odgovor.
„Ako primetite da ste anksiozni i pomislite: ‘O, bože, opet se dešava’, zapitajte se… Kako mogu da se postavim drugačije sa ovom osobom? Šta da kažem što bi moglo da smanjim deo te anksioznosti?“
Možda ćete otkriti da se vaši strahovi sami pojačavaju ili da ste odgovorniji za stvaranje te poznate dinamike nego što mislite.
Ne postoji univerzalna bliskos – ili čak 50:50
Ono što neka osoba smatra gušenjem, nekoj drugoj može biti podrška, što znači da se isplati biti svestan koliki stepen bliskosti ili prostora vam odgovara, kaže Tavvab.
Ali biti jasan u vezi sa svojim potrebama, ne uklanja potrebu za kompromisom i preuzimanjem odgovornosti za njihovo zadovoljavanje.
Ponekad kažnjavamo partnere zbog toga što ne ispunjavaju sve naše potrebe, ili čak očekivanja koja nismo izrazili. „Uznemiravamo se jer ne mogu biti ono što nam je potrebno… i to nam stvara mnogo problema u našim vezama.“
Čak i težnja ka jednakosti može biti previše uzvišen cilj, ne uzimajući u obzir individualne stilove i razlike. U svim vezama, ne samo romantičnim, „postoje neke stvari koje jedna osoba dobro radi i neke stvari koje druga dobro radi“.
Umesto da vodite računa ili težite ka poravnanju, pokušajte da se prilagodite i prihvatite druge ljude onakvima kakvi jesu, a da pritom ostanete svesni svojih granica.
Verujte svojim osećanjima – ali nemojte se plašiti sukoba
Na kraju krajeva, kaže terapeutkinja, najbolja mera zdravlja veze jeste kako se osećate u njoj.
To ne znači da u ćemo u nekim slučajevima biti slepi za znake upozorenja ili da nas naši instinkti neće odvesti na stranputicu. Neke veze deluju jako samo zato što su nam poznate, ne nužno na produktivan ili pozitivan način, upozorava Tavvab.
Ako prijatelji ili porodica kojima verujete primete stvari o vašem partneru ili vezi koje niste primetili i zabrinuti su zbog načina kako se partner/ka prema vama ophodi, „to je nešto što treba poslušati“, ističe autorka.
Ali ako se osećate bezbedno, poštovano i slobodno da se izrazite i potražite podršku, „rekla bih da je to prilično zdrav odnos. Poštujete njihove granice, oni poštuju vaše, može biti neslaganja i svađe, ali to je i dalje bezbedno.“
Osećanje nelagodnosti, pa čak i sukoba, samo su deo odnosa sa drugim ljudima i često su pokazatelj rasta, zaključuje terapeutkinja i stručnjak za veze, Nedra Glover Tavvab.
(RTS)