Sporije i bez naglog kočenja
Osnovno pravilo jeste da se vozi sporije i pažljivije, uz lagane, planirane i pravovremene reakcije. Savetuje se da se rastojanje između vozila udvostruči, jer samo tako postoji realna mogućnost da se vozilo zaustavi na vreme. Bezbedno kočenje podrazumeva pravilnu procenu razdaljine i izbegavanje naglog pritiska na kočnicu.
Kočenje treba da bude postepeno, uz korišćenje kočenja motorom u kombinaciji sa blagim pritiskanjem nožne kočnice. Preterano kočenje dovodi do blokade točkova, proklizavanja i gubitka kontrole. Ukoliko dođe do blokade točkova, potrebno je otpustiti kočnicu, a zatim ponovo lagano kočiti i istovremeno prebaciti menjač u niži stepen prenosa.
Kako voziti nizbrdo, a kako uzbrdo
Na nizbrdici ne treba juriti. Vožnja mora biti mirna, uz lagano kočenje i nežno spuštanje i podizanje stopala sa kočnice. U zimskim uslovima, nizbrdo se uvek vozi u nižem stepenu prenosa nego po suvom kolovozu, kako bi se sačuvala kontrola nad vozilom.
Pri vožnji uzbrdo, gas se dodaje umereno i kontinuirano. Svako naglo dodavanje gasa povećava mogućnost proklizavanja, dok potpuno odsustvo gasa može dovesti do zaustavljanja vozila. Zbog toga je neophodno „dati gas po osećaju“, održavajući ravnomerno kretanje uz nagib.
Zašto je važno kretati iz druge brzine
Da bi se sprečilo proklizavanje, sa mesta treba kretati lagano i postepeno ubrzavati. Ukoliko točkovi proklizavaju ili se vozilo zaglavi u snegu, preporučuje se kretanje iz druge brzine. Na taj način se smanjuje sila koja deluje na točkove, što omogućava bolju kontrolu i lakše pokretanje vozila.
Ne postoji univerzalna „prilagođena brzina“ za led – ni stručnjaci ne mogu da odrede brzinu pri kojoj je bezbednost zagarantovana. Vozači ne mogu uvek da predvide gde će se pojaviti led, zbog čega je neophodan stalan oprez, a putarske službe ne smeju da dozvole iznenadnu pojavu klizavih deonica.
Kako se izvući iz dubokog snega
Ukoliko se vozilo zaglavi u dubokom snegu, najbolje rešenje je pozvati šlep-službu, jer preterano manevrisanje često dovodi do toga da automobil sve više tone.
Ukoliko vozač ipak pokuša samostalno da pokrene vozilo, najpre je potrebno očistiti sneg oko točkova i ispod vozila, ugrejati motor, a zatim lagano pokušati kretanje. Kvačilo se ne sme naglo da se pušta, niti da se naglo dodaje gas, jer se tako vozilo još više ukopava.
Dodatni saveti za bezbednu zimsku vožnju
Pre polaska na put, neophodno je očistiti sva stakla, svetla i krov vozila od snega i leda, jer sneg koji spada sa krova može da ugrozi druge učesnike u saobraćaju. Zimske gume moraju biti ispravne i prilagođene uslovima, a pritisak u gumama redovno kontrolisan.
U zimskim uslovima treba izbegavati nagle promene pravca, oštra skretanja i iznenadna ubrzanja. Takođe, korišćenje kratkih svetala i prilagođavanje brzine vidljivosti značajno doprinose bezbednosti.
Najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda
Pogrešne odluke i stavovi vozača najčešći su uzroci saobraćajnih nezgoda. Često se polazi od uverenja da „to ne može da se dogodi meni“, iako svako može biti učesnik nezgode. Jedna od najkobnijih grešaka jeste nevezivanje sigurnosnog pojasa.
Vozilo iz suprotne trake može proklizati i izazvati sudar, a ukoliko putnici, posebno na zadnjem sedištu, nisu vezani, posledice mogu biti fatalne.
Bezbednost pešaka
Tokom obilnih snežnih padavina, pešaci se često kreću kolovozom jer trotoari nisu prohodni. Zbog toga je dužnost vozača da posebno obrate pažnju i da ne prekoračuju ograničenje od 50 kilometara na čas u naseljenim mestima, jer svako povećanje brzine drastično umanjuje šanse pešaka da prežive eventualni sudar.
Sa druge strane, pešaci često nose zimske kape i kapuljače koje ograničavaju vidljivost i mogučnost da čuju automobil koji im dolazi u susret. Teže uočavaju vozila, a samim tim je i rizik od nezgode veći. Zbog toga je neophodno da izbegavaju istrčavanje na kolovoz, prelazak ulice van pešačkog prelaza ili na crveno svetlo, jer vozači u zimskim uslovima znatno teže uočavaju pešake i zaustavljaju vozilo na klizavom kolovozu.
(RTS)