Grci i Rimljani beležili su fantastične priče o dalekim narodima koji su živeli daleko duže od 100 godina. Grčki esejista Lukijan (oko 120–180. godine nove ere) piše: „Zaista, postoje čak i čitavi narodi koji su veoma dugovečni, poput Sera (Kineza), za koje se kaže da žive 300 godina: Neki pripisuju svoju starost klimi, drugi podneblju, a treći svojoj ishrani, jer kažu da ceo ovaj narod ne pije ništa osim vode".
Lukijan nastavlja: „Za stanovnike Atosa se takođe kaže da žive 130 godina, a izveštava se da Haldejci žive više od 100, koristeći ječmeni hleb da bi sačuvali oštrinu vida“.
Činjenica je da su stari Grci i Rimljani želeli dug i zdrav život. Drevni lekari su bili zainteresovani za to šta ljudi koji su živeli dugo rade svaki dan i kako im je to moglo pomoći, rekao je za Science Alert Konstantin Panegires, predavač antičke istorije na Univerzitetu Zapadne Australije
Grčki lekar Galen (129–216. godine nove ere), na primer, govori o dvojici ljudi koje je lično poznavao u Rimu, a koji su doživeli duboku starost.
Prvi, po imenu Telef, živeo je skoro 100 godina.
Prema Galenu, Telef je jeo tri puta dnevno. Njegova ishrana je bila jednostavna: „Kaša kuvana u vodi pomešana sa sirovim medom najboljeg kvaliteta, i to mu je samo po sebi bilo dovoljno za prvi obrok.Takođe je ručao u sedmom satu ili malo ranije, prvo uzimajući povrće, a zatim je jeo ribu ili meso ptica. Uveče je jeo samo hleb, natopljen vinom“.
Galen nam takođe pripoveda i o tome kako je Telef imao neke navike kupanja koje bi nam danas mogle izgledati neobično. Telef je više voleo da ga svakodnevno masiraju maslinovim uljem i da se kupa samo nekoliko puta mesečno: „Imao je običaj da se kupa dva puta mesečno zimi i četiri puta mesečno leti. U sezonama između njih, kupao se tri puta mesečno. Danima kada se nije kupao, oko tri sata popodne, imao je kratku masažu“.
Drugi čovek kojeg Galen opisuje je lekar po imenu Antioh, koji je živeo oko 80 godina. Prema Galenu, Antioh je takođe imao jednostavnu ishranu, objasnio je Panegires.
Ujutru je Antioh obično jeo prepečen hleb sa medom. Zatim bi za ručak jeo ribu, ali obično samo ribu „iz dubokog mora“. Za večeru bi jeo „ili kašu sa oksimelom (mešavina sirćeta i meda) ili meso ptice sa jednostavnim sosom“.
Uz ovu jednostavnu ishranu, Antioh je svakog jutra išao u šetnju. Takođe je voleo da se vozi u kočiji ili da ga njegovi robovi nose u posebnoj stolici po gradu.
Galen je takođe rekao da je Antioh „izvodio vežbe prikladne za starca“: „Postoji jedna stvar koju bi trebalo da rade stariji ljudi rano ujutru kao vežbu: Nakon masaže uljem, treba da šetaju i izvode pasivne vežbe bez umora, uzimajući u obzir kapacitet starije osobe“.
Galen zaključuje da je Antiohova rutina verovatno doprinela njegovom dobrom zdravlju čak i u poznim godinama: „Brinući se na ovaj način o sebi u starosti, Antioh je do kraja života ostao vitalnih čula i zdravih udova“.
Galen naglašava da su Telef i Antioh imali neke očigledne zajedničke stvari. Jeli su nekoliko puta dnevno; njihova ishrana se sastojala od divljeg mesa, integralnih žitarica, hleba i meda; i bili su aktivni svakog dana.
Kako da se ugledamo na stare Grke i Rimljane
Mi verovatno ne možemo svi da doživimo 100 ili više godina, kao što su Grci i Rimljani dobro znali. Međutim, Lukijan nam nudi izvesnu utehu u svom eseju: „Na svakom tlu i u svakoj klimi, ljudi koji se pridržavaju pravilne vežbe i ishrane najpogodnije za zdravlje dugo su živeli“.
Lukijan je savetovao da treba da kopiramo način života ljudi koji su živeli dugo i zdravo ako želimo da i mi doživimo zdravu starost, kaže Panegires.
Dakle, ako ste živeli u Rimu u 2. veku nove ere, ljudi poput Telefa i Antioha, koji su imali jednostavnu ishranu i ostali aktivni celog života, bili bi dobri uzori.
(RTS)