„Ako inteligentnim ljudima date loše informacije, oni će donositi loše odluke“, kaže Juval Noa Harari. Šta je izazov za društvo u vreme veštačke inteligencije, ovako jednostavno, može da objasni samo on.
Izraelski istoričar, filozof, pisac koji je i fizički, i umno prevazišao granice svoje zemlje, diplomirao je na Oksfordu, a globalno postao poznat posle prve knjige Sapijens – kratka istorija čovečanstva.
Čitali su je, a i preporučili dalje Bil Gejts, Obama, Zakerberg. U kasnijim delima bavi se uticajem tehnologije, veštačke inteligencije na čovečanstvo.
Isto čini u novinskim kolumnama, od Gardijana i Fajnenšel tajmsa, do Ekonomista i Vašington posta. Ali, i predavanjima širom sveta – poput ovog u susedstvu.
„Sada imamo najsofisticiraniju tehnologiju u istoriji koja svet preplavljuje smećem, smećem informacija. U svetu koji je opsednut inteligencijom i trkom za stvaranjem super-inteligencije, važno je razumeti da inteligencija nije mudrost. Istorija nas uči da su najinteligentnija bića na planeti ujedno i u najvećoj zabludi. Na primer, ljudi su daleko inteligentniji od šimpanzi, slonova ili pasa, ali verujemo u zablude u koje nijedna šimpanza ili pas ne bi poverovali“, izjavio je Harari.
„Ja dolazim iz regiona gde ljudi ubijaju jedni druge verujući da će, ako ubiju čoveka iz drugog plemena, posle smrti otići u raj. Nijedna šimpanza ne bi u to poverovala. Zaključak je da je stvaranje super-inteligencije potencijalno super-zabluda“, dodao je.
Čovek koji prati razvoj čoveka od pećine do veštačke inteligencije kaže da mu je lakše da sagleda svet kada se i sam vrati u neku vrstu pećine.
Meditira dva sata dnevno, a jednom godišnje odlazi na duga odmaranja u tišini. Bez telefona i društvenih mreža.
Odatle se vraća glasno razmišljajući i govoreći o onome što nas zapravo sve brine. A, čega nismo ni svesni. I time hipnotiše mase.
„On vraća na neki način tu veru u nas kao sapijensa, kao svesna bića koji su uvek iz tih globalnih kataklizmi izlazili ipak pružajući neka rešenja. Ja mislim da je tu njegova velika vrednost i taj jedan humanizam koji u tom tehnološkom svetu, pogotovo u njegovoj poslednjoj knjizi Neksus vidi se da nam nestaje. Svi dajemo deo sebe algoritmu, svi dajemo deo sebe tehnologiji, a zaboravljamo što to znači biti zajedno, raditi nešto zajedno, za neki zajednički cilj“, smatra novinarka Ivana Dragičević.
„On je čovjek koji pokušava doseći i ove druge djelove našeg uma. I u tom smislu njegovi uvidi su vrlo intrigantni. Drugo, on je izvanredan pripovjedač, imate osjećaj kao da je ta knjiga nastala u jednom trenutku, iako je to zapravo, kao što je i sam rekao – strašno, strašno puno truda i vremena“, kaže Ankica Mamić, stručnjak za odnose s javnošću.
Tajna u izvrsno ispričanim pričama
„On priča vrlo jednostavnim jezikom, pojednostavljuje stvari, pretvara ih u slike. Naravno, njegove kompetencije povjesničara omogućuju mu da povezuje stvari iz povjesti, i zapravo učiteljica života kaže nam šta smo naučili iz povjesti i kako to možemo povezati sa onim danas i izvrsno priča priče. To je njegova tajna“, rekla je profesorka na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, Marijana Grbeša Zenzerović.
A rezultat – 45 miliona prodatih knjiga, na 65 svetskih jezika, uključujući srpski. Poslednja – Neksus bila je među najprodavanijima. A kada je neko tako popularan, onda je i kritikovan.
Optužuju ga da je pesimista sa mračnim prognozama, koji ne nudi rešenja. Delovalo je tako kada je pričao o novom svetskom poretku.
„Najveći tabu svetskog poretka pre desetak godina bio je da ne možete osvajati neku zemlju samo zato što ste jači. Ali sve to je palo u vodu posle ruske invazije na Ukrajinu, potom i namere Izraela da osvoji i aneksira deo Gaze na Zapadnoj obali. Svakako i kada smo čuli lidera Sjedinjenih Država kako otvoreno govori o aneksiji Grenlanda. To je imperijalna era u koju ulazimo, a koja je podstaknuta veštačkom inteligencijom. Ona obećava da će onome ko kontroliše tehnologiju dati moć da kontroliše ceo svet“, kaže Harare.
U Zagrebu se, ipak, čulo rešenje za male zemlje poput naših i Evropu u celini: „U novom svetskom poretku pronađite resurse u sebi. Najvažije za Evropljane je da se drže zajedno“.
(RTS)