„Neverovatna je lepeza prevara, a stariji ljudi, posebno oni koji žive sami, jesu najčešća ciljna grupa“, upozorava socijalna radnica i osnivačica udruženja „Snaga prijateljstva – Amiti“ Nadežda Satarić.
Telefonski poziv kao ulaz u prevaru
Prevaranti najčešće prvi kontakt ostvaruju telefonom. Kako objašnjava Nadežda Satarić, stariji koji su usamljeni „jedva čekaju da ih neko pozove“, a trgovci su, kaže, „jako dobro proučili psihologiju tih ljudi“.
„Njima prija razgovor i oni će sve reći o sebi, a trgovci im nude upravo ono što im je u tom dobu najpotrebnije – zdravstvene preparate, ortopedska pomagala, posteljinu, jastuke, masažere“, navodi Satarićeva.
Zato je jedan od osnovnih saveta da se sa nepoznatim licima ne ulazi u razgovor i da se ne otkrivaju lični podaci.
Ništa ne potpisivati bez čitanja ugovora
Jedna od najčešćih grešaka jeste potpisivanje ugovora bez detaljnog čitanja. Marko Dragić iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine ističe da stariji često ne obraćaju pažnju na ključne stavke.
„Potrebno je da obrate pažnju šta je predmet ugovora, koji su uslovi isporuke, kolika je stvarna vrednost proizvoda i kakav je način otplate“, naglašava Dragić.
Posebno upozorava da nije retkost da se potrošačima prodaju polovni proizvodi po izuzetno visokim cenama.
Kupovina na rate – najčešća zamka
Fokus na „malu mesečnu ratu“ jedan je od glavnih načina obmane. Dragić objašnjava da trgovci namerno skreću pažnju sa ukupne cene proizvoda.
„Potrošač pomisli – to je nekoliko hiljada dinara mesečno, ali se time veže na godinu ili dve. Kada se saberu sve rate, ispostavi se da je platio ozbiljan novac za proizvod koji toliko ne vredi“, kaže Dragić.
Opasnosti kupovine na prezentacijama
Grupne prezentacije i prodaja od vrata do vrata najčešći su oblici prevara. Proizvodi se predstavljaju kao „jedinstveno rešenje“ za zdravstvene probleme.
„To su često proizvodi koji koštaju i po 80, 100 ili 200 hiljada dinara, a njihova realna vrednost je višestruko manja“, ističe Dragić.
Savet je da se takve kupovine izbegavaju, a ako se na prezentaciju i ode radi druženja – da se ništa ne kupuje.
Pravo na odustanak od ugovora
Stručnjaci podsećaju da zakon štiti potrošače, ali da mnogi stariji za ta prava ne znaju ili ih ne koriste.
„Od kupovine se može odustati u roku od 14 dana bez ikakvog obrazloženja. Ako obrazac za odustanak nije dostavljen uz ugovor, rok može biti i do godinu dana od isporuke proizvoda“, objašnjava Dragić.
Važno je, dodaje, da se roba ne raspakuje i ne koristi.
Ne ćutati i tražiti pomoć
Još veći problem nastaje kada stariji shvate da su prevareni, ali to ne žele da podele sa porodicom.
„Stide se da priznaju da su prevareni, iako su ih najbliži upozoravali da ništa ne potpisuju i nikoga ne puštaju u kuću“, kaže Nadežda Satarić.
Ipak, sagovornici ističu da je ključna pravovremena informacija – porodici, udruženjima za zaštitu potrošača ili nadležnim institucijama – jer se tako može sprečiti da i drugi budu oštećeni.
(RTS)