Pomoć, razgovor i podršku mnogi traže u dnevnoj bolnici „Dr Laza Lazarević“, gde se svakodnevno javljaju ljudi sa različitim životnim iskustvima i psihičkim tegobama. Doktorka Đerić ističe da prvi kontakt sa problemima mentalnog zdravlja nastaje mnogo ranije nego što ljudi obično pomisle.
Od stresa do traume
„Prvi kontakt sa problemima mentalnog zdravlja kod ljudi nastaje vrlo rano. I kada radimo u prvom kontaktu nismo ni svesni kada je on u stvari nastao“, kaže dr Đerić.
Zajedničko za većinu teških životnih situacija jeste da nastaju iznenada i neplanirano, u trenutku kada osoba nije spremna da se sa njima suoči.
„U određenoj situaciji osoba se oseća loše, zbunjeno, ne zna kako da reaguje i oseća se bespomoćno“, objašnjava doktorka.
Taj osećaj bespomoćnosti, dodaje, svi doživljavamo još u detinjstvu i tokom života, ali najčešće uspevamo da prevaziđemo. Kada se to ne dogodi, stresne situacije mogu prerasti u traume.
„Kada ih ne prevaziđemo adekvatno, one postaju traume. Tada neadekvatno prevaziđena stresna reakcija može da pređe u poremećaj prilagođavanja, posttraumatsku stresnu reakciju ili depresivna reagovanja i tada je vreme da se potraži stručna pomoć“, naglašava dr Đerić.
U dnevnoj bolnici „Dr Laza Lazarević“, koja ima odeljenja u gradskom delu i u Padinskoj Skeli, pacijentima su svakodnevno dostupne brojne aktivnosti, pre svega individualna i grupna psihoterapija.
Zima i sezonska depresija
Zimski period, sa manje dnevne svetlosti, za određene ljude predstavlja poseban izazov.
„Postoji određena grupa ljudi koja reaguje na smanjeni nivo dnevne svetlosti. To je kategorija koja se u američkoj klasifikaciji naziva sezonska depresija“, navodi dr Đerić.
Taj oblik depresije javlja se u jesen i zimu, ponavlja se iz godine u godinu, dugo traje i značajno ometa svakodnevno funkcionisanje.
„To su ljudi koji su posebno osetljivi i njihova osetljivost je prvenstveno biološki određena“, objašnjava doktorka.
Važno je, dodaje, obratiti pažnju na pad energije, raspoloženja i povećanu potrebu za spavanjem, bez obzira na to da li se osoba ranije lečila ili ne.
„Ako ranije nije zatražena stručna pomoć, važno je da se ona tada zatraži“, poručuje dr Đerić.
Praznična tuga i pritisak savršenstva
Za razliku od sezonske depresije, praznična ili postpraznična depresija nema biološku osnovu, već je uslovljena socijalnim okolnostima.
„Ona u principu nema veze sa sezonskom depresijom. Praznična depresija je vezana za socijalne uslove i događaje“, kaže doktorka.
Najčešće se javlja kod ljudi sa narušenim porodičnim i socijalnim odnosima, finansijskim problemima ili osećajem usamljenosti.
„Uglavnom je kratkotrajna, blaga i traje tokom praznika i malo posle. Obično prođe za manje od dve do tri nedelje“, navodi dr Đerić.
Ona upozorava da dodatni pritisak stvaraju nerealna očekivanja i poređenja sa drugima.
„Ljudi smatraju da u toku praznika moraju biti srećni, veseli, da sve mora biti savršeno. Ne mora ništa biti savršeno i ne treba da se upoređujemo ni sa društvenim mrežama ni sa drugima“, ističe doktorka.
Kada tuga nije prolazna
Ključna razlika između prolazne tuge i stanja koje zahteva stručnu pomoć ogleda se u načinu funkcionisanja.
„Dok traje prolazna tuga, možemo da obavljamo svakodnevne obaveze, možda uz veći napor, ali možemo“, objašnjava dr Đerić.
Kada pomoć postane neophodna, dolazi do značajnog pada funkcionalnosti.
„Dolazi se do stanja da svakodnevne obaveze ne možemo da obavljamo, čak ni uz najveći napor i želju. Uvuče nas krevet, usporeni smo, neefikasni“, kaže ona.
Prvi korak ka oporavku je, naglašava, prihvatanje sopstvenog stanja i traženje podrške.
„Prvi korak je prihvatanje sebe i svog stanja. Uz podršku porodice ili prijatelja. Ako te podrške nema, neophodno je da se što pre jave stručnjacima“, poručuje dr Đerić.
Dozvolite sebi da ne bude sve završeno
Na kraju godine mnogi osećaju dodatni pritisak zbog obaveza i očekivanja da sve mora biti urađeno.
„Na prvom mestu treba sagledati da li su obaveze realne u odnosu na broj sati u toku dana“, savetuje dr Đerić.
I dodaje da je važno prihvatiti ljudsku ograničenost.
„Skroz je ljudski i dozvoljeno je ne uspeti da se sve završi. Ne treba uvek sve da se završi“, zaključuje dr Aleksandra Đerić.
(RTS)