„Obično kada se unese slama na Badnji dan, po toj slami se pobacaju orasi i slatkiši za decu“, navodi etnolog Vesna Marijanović.
Nekada su pokloni bili odraz truda i po tome im se merila vrednost.
„To se i pripremalo, treba neko vreme da se naštrika i kapa, da se nameni ili taj kolač da se napravi, uglavnom su domaćice na Badnji dan kada su mesile i česnicu ili to figuralno pecivo, šaku, kiku, koga ima u domaćinstvu. Onda su mesile i kolač za položajnika, u centralnoj Srbiji i Šumadiji on je bio kružnog oblika i kada on odlazi iz kuće dobija taj dar i stavlja ga na šubaru na vrh glave“, objašnjava Marijanovićeva.
Pokloni nisu više čokolade, mandarine, jabuke i ručak. Sada se kupuju u tržnim centrima. Neretko su to skupoceni parfemi i torbe.
„Jeste da se način darivanja promenio vremenom, ali to je negde zbog uticaja kulture, ali i zbog društvenih mreža. Tu nam je negde odmah nametnut pritisak, pogotovo kod mladih, da kod njih ništa nije savršeno, da ništa nije dovoljno dobro, da je kod svih drugih bolje i srećnije u porodici. I mladi i odrasli, čak i deca znaju na internetu da pokažu koji poklon žele i njihova vrednost dolazi upravo iz te kutije koju otvaraju“, ističe psiholog Jovana Stojković.
Mnogo toga se promenilo. Ono što je sigurno, jeste da će sutra, porodice ručati na okupu, šta god bilo umotano u ukrasne papiriće ispod jelke ili u cipeli.
(RTS)