U ovoj azijskoj zemlji, zdravstveno osiguranje trenutno pokriva tek nekoliko medicinskih tretmana koji su dostupni za određene vrste gubitka kose.
Južna Koreja sprovodi univerzalni sistem zdravstvenog osiguranja koji se finansira premijama koje se obračunavaju na osnovu prihoda. Trenutno, sistem pokriva samo gubitak kose uzrokovan medicinskim razlozima, kao što je alopecija areata, dok većina tretmana za uobičajene probleme muške ćelavosti nije pokrivena zdravstvenim osiguranjem.
„Možda postoje mladi ljudi koji misle da je nepravedno da plaćaju zdravstveno osiguranje, a da ne mogu da imaju beneficije“, rekao je Li, napominjući da je „osećaj otuđenja“ zbog problema sa kosom među njima postao ozbiljan.
Predsednik Li Dže-mjung prvi put je predložio ovo rešenje kao kandidat tokom neuspešne kampanje za predsedničke izbore 2022. godine, kada je nazvano populističkim dodvoravanjem, a ovakvog predloga nije bilo ni u okviru najnovije predizborne platforme.
Predlog je u žižu javnosti doveo intenzivan kulturni fokus Južne Koreje na fizički izgled. Anketa mladih ljudi iz 2024. godine pokazala je da 98 odsto ispitanika veruje da atraktivni ljudi imaju neke društvene koristi.
Kulturni pritisak posebno osećaju žene, koje se suočavaju sa strogim očekivanjima u vezi sa šminkom, negom kože i izgledom tela.
Kod muškaraca se o ovom pitanju manje otvoreno raspravlja, ali neki sa proređenom kosom u prednjem delu glave odlučuju se da puštaju šiške kako bi prikrili gubitak kose ili se, pak, okreću skupim tretmanima.
Preparati i tretmani papreno skupi, a efikasnost upitna
Smatra se da je tržište proizvoda i tretmana za borbu sa gubitkom kose u Južnoj Koreji vredelo oko 188 milijardi vona (108,4 miliona evra) u 2024. godini, a industrijske grupe tvrde da u populaciji koja broji preko 51 milion, oko 10 miliona građana pati zbog gubitka kose, iako ovaj broj nikada nije zvanično potvrđen.
Šamponi protiv opadanja kose su posebno popularni, iako su se poslednjih godina neki proizvođači takvih šampona suočili sa kritikama zbog tvrdnji o efikasnosti.
Trenutak u kojem predsednik Li Dže-mjung predlaže da se muškarcima pomogne pri borbi sa ćelavošću posebno je osetljiv jer se sistem zdravstvenog osiguranja Južne Koreje suočava sa sve većim finansijskim pritiskom.
Nedavne interne projekcije ukazuju da bi sistem navodno mogao da se suoči sa deficitima i do 4,1 biliona vona (2,4 milijarde evra) 2026. godine.
Ima i većih zdravstvenih problema od ćelavosti
Istovremeno, medicinski stručnjaci su skeptični. Uticajno Korejsko medicinsko udruženje je saopštilo da bi „umesto ulaganja sredstava zdravstvenog osiguranja u pokriće lečenja opadanja kose, davanje prioriteta lečenju raka i drugih ozbiljnih bolesti bilo bi više u skladu sa principima zdravstvenog osiguranja“.
Konzervativni mediji su bili posebno kritični. Čosun Ilbo je u svom uvodniku tvrdio da „ovo nije nešto što predsednik treba iznenada da naloži, a da nema mišljenje građana koji pune budžet odakle se zdravstveno osiguranje finansira“.
Ministar zdravlja Džong Eun Kjong kaže da je neophodan oprez u vezi sa predlogom, tumačeći Lijevu tvrdnju o „preživljavanju“ kao da se odnosi na samopouzdanje mladih ljudi tokom potrage za poslom i uticaj na mentalno zdravlje.
Bivša konzervativna poslanica Jun Hi-suk, čiji rođak se leči od raka, napisala je na Fejsbuku da, iako saoseća sa mladim ljudima zbog stresa zbog gubitka kose, „davanje prioriteta tretmanima direktno povezanim sa životom i telesnim funkcijama predstavlja trenutni društveni konsenzus“.
Pak Džu-min, poslanik vladajuće stranke koji je javno govorio o iskustvu sa transplantacijom kose i poznat je po svom zalaganju za rešavanje problema ćelavosti, na Iksu (nekadašnjem Tviteru), podržao je predlog predsednika države.
(RTS)