Šta je Jubilej Rimokatoličke crkve
Jubilej, odnosno Sveta godina, poseban je period u životu Rimokatoličke crkve, posvećen oprostu, pomirenju i duhovnoj obnovi. Utemeljen je 1300. godine, a redovni Jubilej obeležava se svakih 25 godina, kako bi svaka generacija vernika mogla da doživi ovo iskustvo vere.
Centralni simbol Jubileja su Sveta vrata (Porta Santa), koja se tokom Svete godine otvaraju u četiri papinske bazilike u Rimu: u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu, Svetog Jovana Lateranskog, Svete Marije Velike i Svetog Pavla izvan zidina. Prolazak kroz Sveta vrata ima snažno simbolično značenje i povezan je sa porukom oprosta i nade.
Na kraju Jubileja, Sveta vrata se ponovo zatvaraju. Zatvaranje Svetih vrata Bazilike Svetog Petra označava i zvaničan završetak Svete godine.
Jubilej 2025. godine imao je i istorijsku posebnost: prvi put su, na inicijativu pape Franje, Sveta vrata otvorena i u jednom zatvoru – u kaznenoj ustanovi Rebibija u Rimu – kao snažan znak nade i uključivanja onih na marginama društva.
Svet u Rimu
Tokom Jubileja 2025. godine, Rim je posetilo više od 33 miliona hodočasnika iz celog sveta. Učestvovali su na misama, audijencijama, molitvama, bdenjima i velikim skupovima posvećenim različitim društvenim i crkvenim zajednicama. Vernici su prolazili kroz Sveta vrata i u redovnim i u vanrednim okolnostima, čak i tokom teškog perioda hospitalizacije pape Franje u bolnici „Đemeli“, počev od 14. februara.
Molitva nije prestajala ni u trenucima neizvesnosti: vernici okupljeni ispred bolnice, kao i hodočasnici koji su, nakon prolaska kroz Sveta vrata, produžavali put do „Đemelija“. Rim je tih dana bio središte svetske pažnje, ali i mesto tihe, istrajne nade.
Poslednji meseci pape Franje
Papa Franja bio je prisutan u javnosti tokom januara i prve polovine februara, uprkos sve slabijem zdravlju. Upućivao je snažne poruke protiv „nečovečnog rata“, nastavio sa jubilejskim audijencijama i svakodnevno održavao kontakte sa župom u Gazi.
Hospitalizacija, započeta kao lečenje bronhitisa, ispostavila se kao teška polimikrobna infekcija.
U sećanju ostaju njegov kratki audio-pozdrav vernicima, snimljen iz bolnice, i jedina objavljena fotografija: papa u kapeli na desetom spratu, u bolničkoj odori i ljubičastoj štoli. I u slabosti – pastir sa svojim narodom.
Nakon izlaska iz bolnice krajem marta, Franja se još tri puta pojavio u javnosti. Poslednji put na Uskrs, tokom blagoslova „Urbi et Orbi“, sa jedva čujnim glasom i kratkim krugom papamobilom po Trgu Svetog Petra. Dan kasnije, 21. aprila, objavljena je vest o njegovoj smrti.
Oproštaj i novo poglavlje
Više od 250.000 ljudi prisustvovalo je sahrani pape Franje, koju je sa lica mesta prenosio RTS, dok je gotovo dvostruko više vernika odalo počast tokom izlaganja tela u Bazilici Svetog Petra. Procesija kroz Rim i sahrana u Bazilici Santa Marija Mađore, u jednostavnoj grobnici, postale su snažan simbol njegovog pontifikata.
Konklava je sazvana početkom maja, a već 8. maja, u četvrtom krugu glasanja, izabran je novi papa – Lav XIV, Robert Frensis Prevost, prvi papa iz Sjedinjenih Američkih Država, sa dugogodišnjim misionarskim iskustvom u Peruu. Član Reda Svetog Avgustina i bivši prefekt Dikasterijuma za biskupe, preuzima Crkvu u trenutku velikih izazova. RTS je i ovaj događaj propratio sa lica mesta.
Pontifikat Lava XIV
Na prvom obraćanju sa balkona Bazilike Svetog Petra, prva reč novog pape bila je „Mir“. Ponovio ju je više puta, pozivajući na „razoružani i razoružavajući mir“. Njegova programska poruka upotpunjena je rečenicom: „Nestati da bi Hrist ostao“.
Pontifikat Lava XIV počinje usred jubileja i odmah poprima njegov ritam. Nastavlja jubilejske događaje i intenzivira diplomatske napore u vezi sa ratom u Ukrajini i sukobima na Bliskom istoku, nudeći Vatikan kao mesto dijaloga i pregovora. U više navrata upozorava na opasnosti militarizacije i politika zasnovanih na strahu.
Mladi i siromašni u središtu pažnje
Prva apostolska pobudnica Lava XIV, Dilexi te, objavljena u oktobru, naglašava brigu za siromašne, migrante i obespravljene. Papa otvoreno govori o socijalnim nepravdama, novim oblicima zavisnosti i dehumanizaciji savremenog društva.
Posebno mesto u Jubileju zauzimaju mladi. Jubilej mladih, održan krajem jula i početkom avgusta, okupio je više od milion učesnika u Rimu i Tor Vergati. Papa ih poziva da se ne zadovolje površnošću i virtuelnim odnosima, već da grade autentične veze i postanu graditelji mira. U tom duhu, kanonizuje Karla Akutisa i Pjera Đorđa Frasatija, dvojicu mladih svetaca, kao uzore savremenim generacijama.
Kraj Jubileja, nastavak puta
Zatvaranjem Svetih vrata Bazilike Svetog Petra 6. januara završava se Jubilej 2025. godine. Time se simbolično okončava jedan intenzivan period duhovne obnove, obeležen istorijskim događajima, smrću jednog pape i izborom drugog.
Ipak, Jubilej nije bio samo pitanje brojeva, logistike ili bezbednosti. Bio je to hod kroz tugu i nadu, dokaz kontinuiteta Crkve u vremenu promena. Godina 2025. pokazala je Crkvu sposobnu da izdrži udarce istorije i nastavi svoj put s pogledom uprtim u budućnost. Jubilej se završava, a put Crkve se nastavlja.
(RTS)